WhatsApp platforma omogućava korisnicima da se povežu preko brojeva telefona, što je ujedno i jedan od razloga za njen ogroman rast. Međutim, to takođe otvara vrata potencijalnim sigurnosnim problemima. Nedavna istraživanja austrijskih naučnika otkrila su ozbiljan nedostatak u sistemu koji je omogućio pristup telefonskim brojevima i podacima korisnika. Ova situacija je postala alarmantna kada su istraživači uspeli da izvuku brojeve telefona svih 3,5 milijardi WhatsApp korisnika.
Prema informacijama koje su objavili, istraživači su mogli da dobiju profilne fotografije za oko 57% korisnika, dok su za dodatnih 29% mogli da pristupe i tekstovima sa profila. Ova otkrića otvaraju pitanja o zaštiti privatnosti na platformi koja se oslanja na jednostavnost povezivanja putem telefonskih brojeva.
Način na koji su istraživači uspeli da dobiju podatke nije bio složen. Koristili su pristup koji bi mogao koristiti svako ko ima nameru da istražuje korisnike. Naime, sve što su morali da urade jeste da unesu brojeve telefona i saznaju da li osoba koristi WhatsApp. Ako je nalog aktivan, platforma prikazuje profilnu sliku i tekst naloga. Ova operacija je mogla da se vrši masovno, korišćenjem WhatsApp Web interfejsa, što je omogućilo proveru oko 100 miliona brojeva telefona na sat.
Ovo otkriće je postalo još značajnije s obzirom na to da je Meta, matična kompanija WhatsApp-a, bila upozorena na ovu ranjivost još 2017. godine, ali nije preduzela nikakve mere da je reši. Istraživači su u aprilu 2023. godine obavestili Meta o problemu, a do oktobra iste godine, kompanija je konačno implementirala ograničenja u brzini pristupa kako bi zaštitila korisnike od potencijalnih zloupotreba.
Iako su istraživači naglasili ozbiljnost situacije, Meta je izjavila da su svi podaci koje su istraživači dobili zapravo „osnovne javno dostupne informacije“. Takođe su dodali da profilne fotografije i tekstovi nisu bili dostupni korisnicima koji su ih postavili kao privatne. U svojoj odbrani, kompanija je istakla da nije pronađena nikakva evidencija da su zlonamerni akteri zloupotrebili ovu ranjivost i da istraživači nisu imali pristup nijednim ne-javnim podacima.
Ova situacija je izazvala zabrinutost među korisnicima, jer ukazuje na potencijalne opasnosti vezane za privatnost na platformama koje se oslanjaju na javne informacije. Iako Meta tvrdi da su podaci dostupni samo onima koji su ih učinili javnim, sama činjenica da su istraživači mogli da dobiju toliko informacija bez ikakvih dodatnih prepreka postavlja pitanje koliko su korisnički podaci zapravo zaštićeni.
U svetu gde se digitalna privatnost sve više dovodi u pitanje, ovakvi incidenti podstiču korisnike da preispitaju svoje navike korišćenja društvenih mreža i aplikacija za razmenu poruka. Mnogi će se zapitati da li je vredno deliti lične informacije kada je lako moguće da iste informacije završe u pogrešnim rukama.
U nastavku, korisnici bi trebalo da budu svesni svojih postavki privatnosti i da preduzmu korake za zaštitu svojih podataka. To uključuje redovno provere postavki privatnosti na društvenim mrežama i aplikacijama, kao i oprez pri deljenju ličnih informacija sa nepoznatim osobama. Ova situacija takođe može podstaći kompanije da preispitaju svoje strategije zaštite podataka i implementiraju jače mere sigurnosti kako bi zaštitile svoje korisnike od potencijalnih pretnji.
Kako se tehnologija razvija, tako se i pretnje razvijaju. Ovaj slučaj je samo jedan od mnogih primera kako je važno ostati informisan i proaktivan kada je reč o zaštiti ličnih podataka u digitalnom svetu.
