Mnogo korisnika se suočava sa problemima spore Wi-Fi mreže, što značajno ometa svakodnevno korišćenje interneta. U takvim situacijama, ponovno pokretanje rutera može često rešiti softverske greške koje izazivaju nestabilnost mreže. Kada Wi-Fi radi sporo, stranice se učitavaju beskonačno dugo, a video snimci počinju da baferuju u najnepovoljnijim trenucima. Takve situacije brzo iscrpljuju strpljenje korisnika, a često nije jasno odakle početi sa rešavanjem problema.
Umesto da se odustane, korisno je isprobati nekoliko podešavanja kako bi se utvrdilo šta može poboljšati stanje. Svaka kućna mreža funkcioniše drugačije, pa je važno testirati više opcija i proveriti koja stvarno donosi razliku.
Jedan od prvih koraka je pokretanje brzog testa brzine Wi-Fi mreže. Ovaj test može brzo ukazati na to šta se dešava sa mrežom i pruža praktičan uvid pre nego što se problem pripiše ruteru ili drugim uređajima. Test brzine pokazuje brzinu preuzimanja, brzinu slanja podataka i kašnjenje, što zajedno može otkriti da li veza pruža očekivane performanse ili postoji skriveno usporenje. Servisi poput fast.com često pružaju brz i tačan uvid u stvarnu brzinu veze.
Mnogi uređaji, uključujući rutere, često bolje rade nakon ponovnog pokretanja. Usporavanja mreže i nasumični prekidi veze često su rezultat manjih softverskih grešaka ili nagomilane memorije. Preporučuje se potpuno isključivanje rutera na oko 30 sekundi kako bi se obezbedilo pravilno resetovanje. Nakon ponovnog uključivanja, ruteru je potrebno vreme da obnovi vezu, a u mnogim slučajevima, internet postaje stabilniji bez dodatnih intervencija.
Još jedan važan aspekt je proveravanje da li je Wi-Fi mreža preopterećena. Mnogi korisnici ne primete koliko uređaja ostaje povezano na kućnu mrežu — telefoni, tableti, laptopovi i pametni televizori često troše propusni opseg čak i kada se ne koriste aktivno. Dobra praksa je isključivanje Wi-Fi-ja na uređajima koji nisu potrebni, čime se oslobađa propusni opseg za uređaje koji su trenutno važni. Takođe, ako sigurnost mreže nije adekvatna, drugi korisnici mogu neovlašćeno koristiti vezu, što dodatno usporava internet. Alati za prikaz povezanih uređaja mogu pomoći u otkrivanju nepoznatih korisnika, nakon čega je preporučljivo promeniti lozinku i poboljšati sigurnosna podešavanja.
Promena Wi-Fi frekvencijskog opsega može takođe biti od koristi. Većina modernih rutera emituje signal na dve frekvencije: 5 GHz i 2,4 GHz. Frekvencija od 5 GHz obezbeđuje veće brzine i manje smetnji, ali ima slabiji domet i lošije prolazi kroz zidove. S druge strane, 2,4 GHz nudi veći domet i bolje probijanje prepreka, ali sa nižim maksimalnim brzinama. Izbor između ovih frekvencija zavisi od udaljenosti od rutera; kada je uređaj blizu, 5 GHz obično pruža bolje performanse, dok 2,4 GHz može obezbediti stabilniju vezu na većim udaljenostima.
U slučaju da ni jedna od ovih opcija ne donese poboljšanje, možda je vreme za prelazak na mesh Wi-Fi sistem. Ovi sistemi funkcionišu drugačije od klasičnih rutera jer koriste više međusobno povezanih jedinica raspoređenih po prostoru. Na taj način, pokrivenost postaje ravnomernija, brzina stabilnija, a mrtve zone se znatno smanjuju. Sve jedinice dele isto ime mreže i lozinku, pa se uređaji automatski povezuju na najjači signal dok se korisnik kreće kroz prostor. Ovakav pristup je posebno koristan za veće stanove ili kuće sa više soba gde jedan ruter nije dovoljan za optimalnu pokrivenost.
Prelazak na mesh mrežu često može značajno smanjiti, ili čak potpuno eliminisati, područja sa slabim signalom, čime se poboljšava celokupno iskustvo korišćenja interneta.
