Danas se u Srbiji ponovo otvara tema nuklearne energije, nakon što je predsednik Aleksandar Vučić razgovarao sa Aleksejem Lihačovim, generalnim direktorom ruske državne korporacije „Rosatom“. Tokom ovog sastanka, Lihačov je ponudio Srbiji saradnju u razvoju nuklearne energetike, što uključuje izgradnju nuklearnih elektrana, obuku stručnjaka, kao i uključivanje domaćih kompanija u međunarodne projekte.
Stručnjaci ističu da je važno pažljivo razmotriti sve ponude i iskustva vodećih svetskih kompanija, uključujući „Rosatom“, „Vestinghaus“, francuski EDF i korejski KHNP, kako bi se donela ispravna strateška odluka. Dr Slavko Dimović, direktor Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, naglašava da je Srbija tek na početku razvoja svog nuklearnog programa i da je prerano govoriti o konkretnim projektima.
Proces ulaska u nuklearni program podeljen je u tri faze. Prva faza podrazumeva donošenje strateške odluke o ulasku u nuklearni program, a trenutno se Srbija nalazi u ovoj fazi. Pre nekoliko dana, u Ministarstvu rudarstva i energetike održan je prvi sastanak Međuresorne ekspertske radne grupe koja će ispitivati opravdanost razvoja nuklearne energije. U narednim nedeljama očekuje se formiranje Nacionalnog tela za sprovođenje programa nuklearne energije, u kojem će biti i predstavnici Instituta „Vinča“.
Za uspeh ovog projekta, neophodno je uspostaviti regulatorni okvir koji obuhvata zakone vezane za zaštitu životne sredine, planiranje korišćenja zemljišta i druge relevantne teme. Takođe, potrebno je razmotriti i planove za finansiranje izgradnje nuklearne elektrane. U ovoj fazi, istraživanje i priprema su ključni, a procene troškova zavise od broja reaktora i lokacije elektrane.
Iako su početni troškovi izgradnje nuklearnih elektrana značajni, operativni troškovi su relativno niski. Prema analizi Ministarstva energetike, velike konvencionalne elektrane mogle bi biti isplativije zbog nižih troškova proizvodnje po megavatu, dok mali modularni reaktori nose veći tehnički i finansijski rizik.
Dimović upozorava da su potrebna strateška partnerstva i da postoji interes međunarodnih finansijskih institucija da podrže ovakav projekat. Država Srbija bi u međudržavnom kreditu mogla dobiti povoljne kamate, što bi značajno doprinosilo razvoju elektroenergetskog sistema.
Nuklearna energija takođe može imati pozitivan uticaj na domaću industriju i obrazovanje novih generacija stručnjaka. Dimović naglašava da je važno da građani razumeju kako moderna nuklearna tehnologija funkcioniše i kako su reaktori generacije III+ dizajnirani s višestrukim sistemima bezbednosti.
Iako strah od nuklearne energije postoji, Dimović smatra da je važno informisati javnost o sigurnosti savremenih nuklearnih postrojenja. Konačna odluka o ulasku Srbije u nuklearni program biće doneta nakon detaljnih studija i procena, a ključna pitanja ostaju energetska sigurnost i stabilnost cena električne energije.
U zaključku, Srbija se nalazi na prekretnici kada je reč o razvoju nuklearne energije. Ovaj projekat može značajno doprineti energetskoj nezavisnosti zemlje, ali zahteva pažljivo planiranje, analizu i saradnju sa vodećim svetskim kompanijama. U narednim godinama, Srbija će morati da odluči o pravcu svog energetskog razvoja i o tome kako će zameniti zastarele termoelektrane, a nuklearna energija se nameće kao ozbiljna opcija.
