U Crnoj Gori je, prema podacima Uprave za statistiku (Monstat), tokom prošle godine zabeležen značajan broj krivičnih dela koja su počinili maloletnici. U ovoj godini, ukupno 260 maloletnih učinilaca krivičnih dela je prijavljeno, dok je 106 njih optuženo, a 97 je pravosnažno osuđeno. Ovi podaci ukazuju na potrebu za daljm istraživanjem i razumevanjem fenomena kriminaliteta među mladima u društvu.
S obzirom na to da se radi o maloletnicima, važno je napomenuti da se često radi o složenim uzrocima koji dovode do kriminalnog ponašanja. Mnogi od ovih mladih ljudi dolaze iz teških socijalnih uslova, što može uticati na njihove odluke i ponašanje. Pored toga, uticaj vršnjaka, porodične dinamike, kao i dostupnost droga i alkohola, mogu biti ključni faktori u oblikovanju njihovih postupaka.
Osnovni problem koji se može uočiti iz ovih podataka jeste porast broja maloletničkog kriminala. Ovaj trend može biti rezultat različitih faktora, uključujući i nedostatak resursa za prevenciju i rehabilitaciju mladih. U mnogim slučajevima, maloletnici koji se upuste u kriminalne aktivnosti nisu dovoljno svesni posledica svojih dela, a društvo često ne pruža adekvatnu podršku kako bi se sprečilo ponavljanje istih grešaka.
Izveštaj Monstata takođe naglašava potrebu za boljim zakonodavstvom i politikama koje se fokusiraju na rehabilitaciju, a ne samo na kaznu. Uloga obrazovnih institucija, nevladinih organizacija i društvene zajednice je od suštinskog značaja kako bi se maloletnicima pružila podrška i pomoć u prevazilaženju izazova s kojima se suočavaju. Programi obrazovanja i obuke mogu igrati ključnu ulogu u smanjenju stope kriminala među mladima.
Pored toga, važno je raditi na stvaranju pozitivnih uzora i okruženja koje će podsticati maloletnike da biraju konstruktivne aktivnosti umesto kriminalnih. Sportske i kulturne aktivnosti, kao i mentorstvo, mogu biti od pomoći u usmeravanju mladih ka pozitivnijim putanjama. Uloga porodice takođe ne sme biti zanemarena; podrška i razumevanje od strane roditelja mogu značajno uticati na odluke koje maloletnici donose.
Jedan od izazova sa kojima se društvo suočava jeste i stigmatizacija maloletnika koji su počinili krivična dela. Umesto da im se pruži prilika za rehabilitaciju, često su označeni kao „problematični“. Ova stigmatizacija može dodatno otežati njihov povratak u društvo, čime se stvara ciklus koji se teško prekida. Zbog toga je važno raditi na podizanju svesti o ovim pitanjima i unaprediti pristup rehabilitaciji.
U ovom kontekstu, podrška i saradnja između različitih sektora, uključujući obrazovanje, socijalnu zaštitu i pravosudje, su ključni za rešavanje ovog kompleksnog problema. Pristupi koji uključuju rad sa porodicama, pružanje psihološke podrške i uključivanje mladih u zajednicu mogu doprineti smanjenju kriminalnog ponašanja.
Na kraju, važno je napomenuti da je rešenje problema maloletničkog kriminala moguće, ali zahteva sveobuhvatan pristup i saradnju svih aktera u društvu. Samo kroz zajednički rad i razumevanje možemo stvoriti sigurnije i podržavajuće okruženje za našu decu i omladinu. Ova pitanja su od suštinskog značaja ne samo za pojedince, već i za celokupno društvo, jer se svaki zločin odražava na sve nas, a svaka prilika za rehabilitaciju može doneti promene za bolje sutra.
