U noći između subote i nedelje, 28. i 29. marta, počinje letnje računanje vremena, kada ćemo sat pomeriti unapred, što znači da ćemo izgubiti jedan sat sna. U to vreme, kazaljke će se pomeriti sa 2 na 3 sata ujutru, a dan će trajati 23 sata. Ova promena izaziva različite reakcije među ljudima, a naučnici su istraživali kako takvo pomeranje utiče na naše ponašanje i psihološko stanje. Mnogi se pitaju šta je teže podneti – prolećno ili jesenje pomeranje, a rezultati istraživanja sugerišu da su oboje značajni psihološki fenomeni.
U nedelju, 29. marta, primećujemo da će mrak ujutru trajati duže. Naime, sunce će 28. marta izaći u 5 sati, 26 minuta i 8 sekundi, dok će sutradan, nakon pomeranja kazaljki, sunce izaći tek u 6 sati, 42 minuta i 16 sekundi. Iako dan počinje kasnije, trajaće pola sata duže sve do zalaska sunca u 19 sati, jedan minut i 32 sekunde. Dan ranije, mrak će pasti sat vremena ranije, u 18.01 sati.
Kako bi se lakše podnela ova promena, stručnjaci savetuju da se nekoliko dana pre pomeranja sata počne sa pripremama. Dr Radmila Šehić preporučuje da se ide na spavanje bar sat ranije nego obično, kako bi se telo prilagodilo novom vremenu.
Ove godine, pomeranje časa će se dogoditi dan ranije nego 2025. godine, a razlog za to leži u kalendaru. Od 1996. godine, Evropska unija usvojila je pravilo da letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje u martu, što znači da datum pomeranja varira svake godine. Protivljenje ovoj praksi u Evropi je prisutno već godinama, posebno nakon što je 2019. godine EU pokrenula pitanje trajnog ukidanja pomeranja sata, što je obustavljeno zbog pandemije. Mnogi građani Srbije takođe su nezadovoljni ovom praksom i nadaju se da će EU konačno doneti odluku koja će se odraziti i na našu zemlju.
Jedno od glavnih pitanja je koje vreme odabrati – letnje ili zimsko. U predlogu Evropske komisije iz 2018. godine, svakoj državi je dato pravo da izabere između trajnog zimskog ili letnjeg vremena. Ipak, postoji nesuglasica među državama o tome koje vreme zadržati, jer se većina slaže da je praksa pomeranja zastarela.
Pomeranje sata može značajno uticati na naš bioritam i zdravlje. Istraživanja pokazuju da može izazvati fizičke i psihičke probleme, posebno kod osoba sa kardiovaskularnim oboljenjima koje su podložnije srčanim udarima. Ova tema ponovo pokreće pitanje da li se Srbija nalazi u pravoj vremenskoj zoni. Mnogi smatraju da bismo trebali preći na „grčko vreme“, ali takav potez može imati ozbiljne posledice na svakodnevni život.
Geografski, Srbija se nalazi u svetlozelenoj zoni, što znači da smo gotovo tačno u centru srednjoevropske vremenske zone. Kada je podne, sunce je na vrhuncu na nebu. Ako bi se pomeranje ukinulo, Srbija bi se suočila s teškim izborom. Naime, ako bismo izabrali trajno zimsko vreme, izgubili bismo značajan deo dnevnog svetla u popodnevnim satima, dok bi trajno letnje vreme moglo doneti duže večernje svetlo, ali bi nas izmestilo iz prirodne srednjoevropske vremenske zone.
Branko Simonović iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“ predlaže rešenje poznato kao „treće vreme“. Ovo rešenje podrazumeva zadržavanje trajnog zimskog računanja vremena, ali pomeranje radnog vremena jedan čas unazad. Time bismo izbegli zdravstvene probleme povezane s pomeranjem kazaljki, ostali bismo usklađeni s Evropom i iskoristili obdanicu na optimalan način.
Pomeranje sata i dalje ostaje tema koja izaziva raspravu i sumnju među građanima, a mnogi se nadaju da će se situacija uskoro razjasniti.
