Novi roman Nataše Vasić, profesorke srpskog jezika i književnosti, pod nazivom „Takmičenje“ istražuje pritisak koji obrazovni sistem, društvo i roditeljske ambicije nameću deci. Vasić naglašava da je ključno pitanje u svemu tome – gde su deca.
Autorka je istakla da je roman rezultat njenog ličnog preispitivanja i potrebe da promeni perspektivu. Osećala je potrebu da sagleda svet kroz prizmu matematike, iako se profesionalno ne bavi brojevima. „Kada sam sabrala onoliko koliko sam umela, shvatila sam da moram da promenim perspektivu da bih mogla da obradim priče koje su mi se nakupile“, rekla je Vasić.
Živimo u vremenu kada je teže opstati bez znanja iz matematike i prirodnih nauka, jer na takmičenjima postoji veći pritisak iz tih predmeta nego iz humanističkih. Vasić je primetila da se često misli da su prirodne nauke ključ uspeha, dok su humanističke nauke zapostavljene. Ona smatra da je kombinacija prirodnih i društvenih nauka neophodna, baš kao što su leve i desne hemisfere mozga.
Inspiraciju za roman pronašla je u iskustvima iz škole i razmišljanjima o okvirima u kojima deca odrastaju. „Razmišljala sam o tome kakve su nam škole, roditelji, nastavnici i kako to utiče na decu. Knjiga je nastala u dahu, nakon 3. maja“, naglasila je Vasić.
Prema njenim rečima, roditeljski pritisak se pojačava ambicijom da deca budu najbolja. „Ako imaju dobre ocene, to se smatra garancijom uspeha, ali to nije istina. Pritisak koji deca doživljavaju se često nameće bez njihovog znanja“, rekla je ona. Vasić se zalaže za ukidanje ocena, ističući da one nisu pravi pokazatelj znanja.
Ocenjivanje, prema njenim rečima, treba da podstiče učenike i probudi njihovu unutrašnju motivaciju. „Moje je da prepoznam potencijal deteta i nagradim ga. Uvek se može naći nešto u čemu je dete dobro“, dodala je ona. Vasić smatra da su deca nevina i dobra, a da su odrasli ti koji treba da promene svoj odnos prema deci kao pojedincima.
Roman takođe istražuje dinamiku takmičenja među učenicima. Vasić smatra da deca prihvataju pravila, ali ne podnose nepravdu. „Deca vole pravila i granice, ali ne vole kada se ta pravila krše“, naglašava ona.
Govoreći o savremenim obavezama učenika, Vasić je ukazala na to da deca imaju previše školskih zadataka i premalo vremena da budu deca. Ipak, naglašava da digitalni alati mogu biti korisni ako se pravilno usmere. „Moramo da usadimo vrednosti deci, pre svega da cene svoje vreme“, dodala je ona.
Kada su u pitanju privatne i državne škole, Vasić je primetila da privatne škole imaju prednost zbog manjeg broja učenika, što omogućava veću pažnju posvećenu svakom detetu. Ona podseća da je škola nekada bila prostor formiranja sistema vrednosti, ali da je danas ta odgovornost prebačena na roditelje.
Vasić smatra da društvene mreže mogu biti inspirativne i korisne ako se koriste na pravi način. „Treba naći ravnotežu. Deca traže pažnju, posebno tinejdžeri koji formiraju svoj identitet“, zaključila je ona.
U romanu se takođe oslikava situacija u kojoj roditelji, vođeni sopstvenim ambicijama, često ne vide afinitete svoje dece. „Jedna mama se vratila iz inostranstva da bi sina upisala u Matematičku gimnaziju, verujući da je to jedini put do uspeha, ne shvatajući da njen sin možda nema takve sklonosti“, ispričala je Vasić.
Na kraju, Vasić naglašava važnost razumevanja i poštovanja individualnosti svakog deteta. Smatra da bi roditelji trebali više slušati decu i raditi na razvoju njihovih potencijala, umesto da ih pritiskaju da se uklapaju u unapred postavljene okvire.
