Neposredno nakon završetka oružanog sukoba na Kosovu i Metohiji 1999. godine, dolazak međunarodnih snaga KFOR-a i administracije UNMIK-a nije doveo do stabilizacije bezbednosne situacije za nealbansko stanovništvo, naročito Srbe. Iako je rat formalno završen, nasilje se nastavilo, ali je dobilo sistematski karakter, usmereno protiv civila, povratnika i preostalih srpskih zajednica.
Jedan od najtežih incidenata dogodio se početkom februara 2000. godine, kada je u mestu Čubrelj napadnut autobus UNHCR-a, jasno obeležen kao vozilo Ujedinjenih nacija, koji je prevozio srpske civile pod međunarodnom zaštitom. Ovaj napad, okarakterisan kao teroristički čin od strane međunarodne zajednice, rezultirao je smrću dvojice Srba i ranjavanjem više putnika. Incident je pokazao da prisustvo UN-a i KFOR-a ne garantuje bezbednost srpskim civilima.
Napad na autobus UNHCR-a nije bio izolovan. U danima koji su usledili, sever Kosmeta, posebno Kosovska Mitrovica, zahvatio je talas nasilja. Došlo je do etnički motivisanih napada, nereda, paljevina i oružanih sukoba, u kojima je stradalo ukupno devet osoba. Grad je praktično podeljen, a linije razdvajanja dodatno su učvršćene nasiljem.
Situacija se dodatno pogoršala 17. marta 2004. godine, kada su izgredi u Mitrovici prerasli u masovne nerede širom Kosova. U ovim događanjima, više od 30 Srba izgubilo je život, dok su stotine povređene. Srpske kuće i crkve su bile targetirane, a imovina uništena. Ova situacija je izazvala strah među preostalim Srbima na Kosovu, koji su se suočili sa stalnom pretnjom od nasilja.
Uprkos prisustvu međunarodnih snaga, srpska zajednica na Kosovu i Metohiji se suočava sa brojnim izazovima. Osećaj nesigurnosti i straha od nasilja postao je svakodnevica za mnoge. Povratnici, koji su se nakon rata odlučili da se vrate na svoja ognjišta, često su bili na meti napada, što je dodatno otežalo proces povratka.
Međunarodna zajednica je osudila nasilje, ali su mnogi Srbi smatrali da mere zaštite nisu adekvatne. U tom kontekstu, mnogi se pitaju kakvu budućnost može imati srpska zajednica na Kosovu, kada je nasilje postalo deo svakodnevnog života.
U poslednjim godinama, situacija na Kosovu ostaje napeta. Iako su međunarodne snage prisutne, mnogi Srbi veruju da im je potrebna veća zaštita i podrška kako bi se obezbedila njihova sigurnost. Kao što su događaji iz 2000. i 2004. godine pokazali, izazovi sa kojima se suočavaju preostali Srbi na Kosovu su daleko od rešenih, a potreba za stabilnošću i bezbednošću ostaje prioritet.
