Eparhija žička, pod vođstvom mitropolita Justina, nedavno je odlučila da odobri pozajmicu od čak 195.000 evra vlasniku „Vinarije Frunza Aglaja“, Vladimiru Frunzareloviću. Ova informacija otkrivena je u članku Srpskog telegrafa, koji ukazuje na interesantne aspekte ovog finansijskog aranžmana. Eparhija, koja već ima svoju vinariju, „Vinariju Manastira Studenica“, sada se odlučila da dodatno podrži Frunzarelovićevu vinariju.
U ugovoru koji je sklopljen 31. januara 2024. godine, navodi se da je pozajmica odobrena zbog potrebe za proširenjem kapaciteta vinarije. Naime, Eparhija je izrazila potrebu da obezbedi sigurne isporuke vina za pričest, što je izazvalo sumnju s obzirom na to da već poseduje sopstvenu proizvodnju. U ugovoru se takođe navodi da će Frunzarelović vraćati pozajmicu u narednih pet godina bez kamate, uz hipoteku na objekte u selu blizu Negotina.
Jedan od ključnih problema s ovim ugovorom je to što nije overen kod notara, što otvara mogućnost za potencijalne komplikacije ukoliko Frunzarelović ne ispuni svoje obaveze. U ugovoru se jasno navodi da se radi o dugogodišnjoj saradnji između eparhije i vinarije, a svake godine beleži se rast potražnje za vinima.
Prema ugovoru, Frunzarelović se obavezuje da će novac vratiti u pet godišnjih rata, pri čemu će prva rata biti u iznosu od 40.000 evra do kraja 2025. godine, a poslednja do kraja 2029. godine. Takođe, u ugovoru se ističe da je Eparhija zainteresovana za kvalitet vina koje se koristi tokom bogosluženja, ali nema naznaka o drugim „svrhe“ za koje se vino koristi.
Eparhija žička je osnovala „Vinariju Manastira Studenica“ 2015. godine, koja posluje na području Eparhije kruševačke. Ovo je izazvalo tenzije unutar manastirske bratije, jer vino iz ove vinarije nosi oznaku „bratstvo Manastira Studenica“, što nije tačno. Postavlja se pitanje kako se Eparhija može opravdati zbog davanja pozajmice vinariji koja nije u njenom vlasništvu, kada već ima sopstvenu proizvodnju.
Iako Eparhija ima monopol na vino u svojoj oblasti, nejasno je zašto se odlučila da pozajmi novac za proširenje kapaciteta vinarije koja nije direktno pod njenom kontrolom. Postavlja se pitanje kako to utiče na druge vinarije u Srbiji, posebno one koje su manje i možda se suočavaju s težim uslovima poslovanja.
Na pitanja koja su poslata vinariji Vladimira Frunzarelovića i Eparhiji žičkoj, odgovori nisu stigli do roka. Ovo dodatno komplikuje situaciju i ostavlja prostor za spekulacije o mogućim problemima unutar ovog aranžmana.
Osim toga, u ugovoru se spominje hipoteka na imovinu koja je pružena kao obezbeđenje za pozajmicu. Međutim, ostaje nejasno ko je izvršio procenu vrednosti te imovine, što može ukazivati na moguće nepravilnosti u ovom procesu.
Ova situacija otvara važna pitanja o transparentnosti u poslovanju crkvenih institucija i njihovim finansijskim transakcijama. Da li bi crkva trebala da bude uključena u takve aranžmane i kako to utiče na njen ugled? Ova pitanja ostaju otvorena i zaslužuju dalju analizu i istraživanje.
