U poslednje vreme, cena gasa dostigla je rekordne nivoe, prema izjavama stručnjaka. U utorak uveče, cena je prešla 2.000 dolara za 1.000 kubnih metara, što je rezultat mešanja politike i ekonomije. Ova visoka cena će, kako naglašava stručnjakinja, direktno uticati na privredu i građane, koji će snositi teret povećanja troškova energenata.
Jedan od ključnih faktora koji je doveo do ovako visoke cene gasa je smanjena proizvodnja energije iz obnovljivih izvora tokom leta. Kako se privreda polako oporavlja nakon pandemije, potražnja za gasom je značajno porasla, što dodatno pritisne cene. Ova situacija otvara pitanja o održivosti energetskih izvora i potrebama za diversifikacijom snabdevanja energijom.
OSTVARIO SE NAJCRNJI SCENARIO: Francuska troši 130 miliona evra na dan da bi izbegla restrikcije
Izgleda da su zemlje poput Francuske već počele da trpe posledice ove energetske krize. Francuska troši oko 130 miliona evra dnevno kako bi izbegla restrikcije u snabdevanju energijom, što ukazuje na ozbiljnost situacije. Ove mere su neophodne da bi se obezbedila stabilnost i normalno funkcionisanje privrede, ali postavlja se pitanje koliko dugo će ovakva praksa moći da se održava.
HAOS NA KOSOVU: Lažna država u ogromnoj krizi, od danas počinju RESTRIKCIJE STRUJE
Sa druge strane, situacija na Kosovu takođe je alarmantna. Ova regija se suočava sa velikim krizama u snabdevanju strujom, a od danas počinju restrikcije. Ovo dodatno komplikuje već tešku situaciju u kojoj se nalaze građani, koji se bore sa svakodnevnim izazovima i sve višim troškovima života.
Putniković, stručnjakinja za energetiku, naglašava da su Sjedinjene Američke Države sklopile ugovore sa azijskim zemljama kao što su Kina, Indija, Japan i Južna Koreja, gde se gas prodaje po višim cenama. Ovo je dodatno otežalo situaciju za Evropu, koja je praktično ostala bez alternativnih izvora snabdevanja gasom osim Rusije.
„Stalno se govori da je ‘Gasprom’ kriv i da je Moskva obustavila snabdevanje gasom, ali ruska kompanija isporučuje sve ugovorene količine gasa“, ističe Putniković. Ona dodaje da je na Evropi da odluči da li želi ruski gas ili ne, ukazujući na kompleksnost političkih odluka koje utiču na energetski sektor.
Putniković podseća da je Nemačka, pod vođstvom bivše kancelarke Angele Merkel, donela odluku da se oslanja na ruski gas kada su izgrađeni „Severni tok“ 1 i 2. Međutim, nova vlada u Berlinu, pod uticajem Zelenih i Vašingtona, odugovlači sa davanjem sertifikata za početak transporta tog energenta, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu.
„Situacija sa tokom Jamal – Evropa pokazuje da Varšava ne želi direktno da kupuje gas od Moskve, već ga uzima od preprodavaca, uključujući i Nemačku“, objašnjava Putniković. Prema njenim rečima, gas koji dolazi preko Belorusije ostaje zadržan u Poljskoj, ali Nemačka ostvaruje profit preprodajom tog gasa Poljacima. Ova dinamika dodatno ukazuje na složenost evropskog tržišta gasa i izazove s kojima se suočavaju zemlje članice EU.
Bez obzira na to što se situacija čini teškom, stručnjaci naglašavaju potrebu za brzim i efikasnim rešenjima kako bi se obezbedila stabilnost snabdevanja energijom i zaštitili interesi građana i privrede. U ovim turbulentnim vremenima, važno je razmišljati o dugoročnim strategijama koje će omogućiti Evropi da premosti trenutne izazove i izgradi otpornije energetske sisteme za budućnost.
