U drugom parničnom postupku održanom 3. maja 2023. godine, u Višem sudu u Beogradu, razmatrana je tužba dečaka J. D. protiv Kecmanovića i škole, zbog ranjavanja koje je dečak doživeo u učionici 7/2. U ovom incidentu, Kosta Kecmanović je ranio J. D. u nogu, što je izazvalo značajan medijski interes i zabrinutost u javnosti.
Na suđenju su saslušani veštaci, među kojima je bila i ortoped Vesna Jovanović, koja je dala svoje mišljenje o povredi koju je dečak pretrpeo. U svom izveštaju, Jovanović je navela da se radi o lakoj telesnoj povredi. Njen zaključak izazvao je primedbe advokata dečaka, koji je smatrao da takva ocena nije adekvatna s obzirom na ozbiljnost situacije.
Vesna Jovanović je ukazala da metak koji je pogodio dečaka nije oštetio nijedan vitalni organ. „Metak je prošao kroz meko tkivo i rana je zarasla za nekoliko nedelja. Nisu ostale nikakve fizičke posledice“, izjavila je veštak. Ona je takođe istakla da je dečak bio na pregledu na klinici zajedno sa ocem, gde je razgovarala s njim i pružila mu medicinsku pomoć. Prema njenim rečima, iz takve rane nije mogla nastupiti smrt, jer nije došlo do povrede krvnog suda. „Čak i da mu nije pružena medicinska pomoć, on ne bi iskrvario, a rana bi se sama smirila“, dodala je Jovanović.
Ova izjava je izazvala brojne reakcije, s obzirom na to da je incident u „Ribnikaru“ potresao lokalnu zajednicu i izazvao pitanja o bezbednosti u školama. Mnogi su se zapitali kako je moguće da se ovakvi incidenti dešavaju u obrazovnim institucijama, a posebno u svetlu sve većeg nasilja među mladima.
S obzirom na to da se suđenje nastavlja u junu, očekuje se da će se pojaviti dodatni dokazi i svedoci koji će doprineti razjašnjenju okolnosti pod kojima je došlo do ovog tragičnog događaja. Takođe, može se očekivati dalja analiza bezbednosnih mera u školama, kao i razgovori o tome kako zaštititi decu od sličnih incidenata u budućnosti.
Ovaj slučaj je otvorio pitanja o odgovornosti škole i svih uključenih strana. Pitanje koje se postavlja jeste da li su učinjene sve potrebne mere kako bi se sprečili ovakvi incidenti, kao i kakve su posledice po decu i mlade koji su svedoci nasilja. U tom smislu, važno je razmotriti kako se može poboljšati sistem zaštite dece u obrazovnim ustanovama.
U društvu u kojem se sve više govori o problemima mentalnog zdravlja mladih, kao i o prevenciji nasilja, ovaj slučaj može poslužiti kao povod za širu diskusiju o tim pitanjima. Stručnjaci ističu da je važno pružiti podršku deci koja su pretrpela traumu, kao i raditi na jačanju emocionalne otpornosti i veština suočavanja s nasiljem.
U zaključku, slučaj Kecmanovića i ranjenog dečaka J. D. predstavlja ozbiljan izazov za pravosudni sistem, obrazovne institucije i društvo u celini. Očekuje se da će dalji postupak doneti više informacija i pomoći u razjašnjavanju ovog složenog pitanja. Takođe, važno je da se kroz ovaj slučaj postave temelji za buduće unapređenje bezbednosti u školama i zaštitu mladih od nasilja.
