Ustavni stručnjak Matija Miloš komentarisao je kontroverzni zahtev poslanika Domovinskog pokreta Josipa Dabre, koji je najavio da će napustiti Vladu ukoliko Sabor usvoji zakon o zabrani svih totalitarnih režima, simbola i slogana. Ovaj zakon se posebno fokusira na komunističke simbole i afirmaciju istaknutih komunista, za koje Dabro tvrdi da su odgovorni za masovne likvidacije i progon Hrvata tokom istorije.
Dabro je izrazio svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem i naglasio da bi usvajanje takvog zakona bilo nedopustivo, jer bi se time, po njegovom mišljenju, ukinule slobode pojedinaca i prekršila ljudska prava. Takođe, istakao je da bi takav zakon mogao imati dalekosežne posledice po društvo i da bi mogao dovesti do dodatnih podela unutar hrvatskog društva.
Miloš je, s druge strane, ukazao na to da bi ovakva zakonska regulativa mogla biti protivustavna. On je naglasio da je u predlogu poslanika Dabre navedeno mnogo stvari, ali je zajedničko svim tim predlozima to da bi se ograničila sloboda govora. „Sloboda govora je jedan od temelja demokratije, a svaki pokušaj da se ona ograniči može imati ozbiljne posledice po društvo“, rekao je Miloš.
Stručnjaci za ljudska prava i pravnici su se takođe uključili u raspravu, naglašavajući da bi ovakva legislativa mogla otvoriti vrata za zloupotrebe i kršenje prava pojedinaca. Često se ukazuje na to da je važno imati otvorenu diskusiju o prošlosti i da je razumijevanje različitih perspektiva ključno za pomirenje i napredak društva.
U ovom kontekstu, Miloš je dodao da bi država trebala da se fokusira na edukaciju i dijalog, umesto na donošenje zakona koji bi mogli stvoriti još veće tenzije. „Važno je da se suočimo s prošlošću, ali to ne znači da treba da zabranjujemo simbole ili ideologije. Umesto toga, trebamo ih analizirati i razgovarati o njima“, zaključio je Miloš.
U međuvremenu, reakcije iz javnosti su različite. Dok neki podržavaju ideju o zabrani komunističkih simbola, drugi smatraju da bi to bilo suprotno načelima demokracije i slobode govora. Ovaj zakon bi mogao izazvati dodatne polemike i podjele unutar društva, a mnogi strahuju da bi mogao dovesti do revizionizma i potpunog izbacivanja određenih istorijskih narativa iz obrazovnog sistema.
U ovom trenutku, budućnost predloga zakona ostaje neizvesna, a očekuje se da će se tema nastaviti raspravljati u javnosti i političkim krugovima. Mnogi analitičari smatraju da će se odluke koje budu donete u ovom kontekstu odraziti na političku klimu u Hrvatskoj i njen odnos prema prošlosti i budućnosti.
Dok se politička scena u Hrvatskoj i dalje razvija, važno je pratiti kako će se situacija odvijati i kakve će posledice imati na društvo kao celinu. U ovom slučaju, pitanje slobode govora, prava pojedinaca i kolektivnog pamćenja postaje centralno, a sve strane će morati da pronađu balans između zaštite prava i izražavanja različitih ideologija.
Na kraju, kako se situacija bude razvijala, biće ključno da se svi uključeni akteri fokusiraju na dijalog i razumevanje, kako bi se izbegle dodatne tenzije i podela unutar društva.
