Rasprava o Nacrtu zakona roditelj negovatelj završena je, a očekuje se da će njegova primena početi u oktobru ove godine. Ovaj zakon bi mogao značajno da utiče na život roditelja koji se brinu o deci sa invaliditetom, a o njegovim aspektima govorio je defektolog Marko Košutić.
Košutić je objasnio da Zakon prvenstveno tretira status roditelja koji se brine o detetu koje nije u mogućnosti da se brine o sebi. Njegova svrha je da se roditelju prizna status osobe koja obavlja posao koji obavljaju ustanove socijalne zaštite. Ovaj zakon se, kako je istakao, pre svega odnosi na materijalno obezbeđenje porodice i zaštitu od siromaštva, posebno u periodu nakon 65. godine života.
Prema njegovim rečima, Zakon obezbeđuje roditelju koji je nezaposlen minimalna primanja, kao i mogućnost da kasnije ostvaruje penziju, što mu inače ne bi bilo dostupno. Međutim, Košutić naglašava da je to samo jedan deo zakona, jer status roditelja negovatelja ne podrazumeva samo novčanu pomoć, već i priznanje društva za njihov rad.
On je dodao da bi roditelji koji su zaposleni i brinu o deci sa invaliditetom trebali biti prepoznati kao posebno osetljiva kategorija. To podrazumeva posebnu zaštitu na radu, uključujući zaštitu od otkaza i mogućnost odsustva kada dete zahteva negu. Takođe, roditelj bi trebalo da ima olakšice kada prati dete u različitim ustanovama.
Ipak, Košutić je ukazao na to da trenutni predlog zakona ima mane, uključujući zabranu roditeljima da budu radno angažovani ukoliko žele da zadrže status negovatelja. On smatra da ovakvo rešenje nije održivo i da bi trebalo raditi na njegovom usavršavanju.
„Zakon roditelj negovatelj rešava status roditelja, ali ne rešava sistem podrške detetu. Celoj porodici nedostaje funkcionalan sistem socijalne zaštite“, ocenio je Košutić. On je naglasio nedostatak usluga socijalne zaštite, kao što su dnevni boravci, lični pratioci, pomoć u kući, personalna asistencija, kao i savetodavno-terapijske usluge.
Košutić je takođe istakao da je obuka roditelja izuzetno važna, kako bi oni mogli da se suoče sa izazovima koje donosi briga o detetu sa teškoćama. „Najhitnije je da roditelj dobije podršku u tom trenutku kada sazna da njegovo dete ima neku teškoću“, rekao je on.
Ovaj zakon predstavlja važan korak napred u prepoznavanju i valorizaciji uloge roditelja koji se brinu o deci sa invaliditetom, ali je i dalje potrebno raditi na unapređenju sistema podrške kako bi se roditeljima olakšao život i omogućila bolja briga o njihovoj deci.
