Željka Cvijanović, srpski član i predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine, izjavila je na današnjem sastanku sa visokom predstavnicom Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kajom Kalas u Sarajevu da neizabrani stranac ne može donositi zakone umesto domaćih institucija. Na sastanku je prenela da su bonska ovlašćenja dovela BiH „od pogrešne do pogrešne stanice“ i naglasila da samo domaće institucije treba da donose odluke u duhu demokratije.
Cvijanović je istakla da EU ne bi trebala biti korišćena kao poligon za političke okršaje. „Kada sednete u pogrešan voz, sve su stanice pogrešne – tako su i bonska ovlašćenja“, rekla je ona novinarima nakon sastanka. Takođe je zahvalila Kalas na pomoći i posvećenosti evropskom putu BiH, ali je naglasila da je evidentno da na tom putu postoje prepreke.
Prema njenim rečima, problemi u pravosudnom sistemu BiH nastali su zbog promene Krivičnog zakona od strane Kristijana Šmita, visokog predstavnika. „Ubeđuju nas da smo mi doneli taj zakon i da ga treba da poštujemo. Nije tačno, on ga je doneo“, dodala je Cvijanović.
Cvijanović je takođe izjavila da je otvorena za razgovor sa Kalas o pitanjima od zajedničkog interesa, ali je podvukla da nema obavezu da se pravda. „Njena pozicija nije nadređena meni, niti moja njoj“, istakla je. Naglasila je da traži poštovanje svoje pozicije koja je rezultat direktnog izbora građana i da ima pravo da ih predstavlja.
Ona je kritikovala trenutnu situaciju u spoljnoj politici BiH, rekavši da de facto ne postoji organizovano učešće svih aktera. Spoljna politika se ne sprovodi na način koji je Ustavom predviđen, što je rezultiralo neobjašnjivim nivoima pod komandom ministra spoljnih poslova Elmedina Konakovića. „On definitivno nije ministar koji predstavlja spoljne poslove niti ciljeve spoljnih politika BiH“, rekla je Cvijanović.
Prema njenim rečima, BiH je dovedena u predkolapsno stanje, a neki su navikli da zloupotrebljavaju i privatizuju sve, koristeći resurse države za promociju ličnih interesa. To je dovelo do totalne podeljenosti u diplomatsko-konzularnoj mreži.
Cvijanović je komentarisala i izjavu premijera Hrvatske Andreja Plenkovića koji je rekao da je BiH kolonija. „On je u pravu kada to kaže i poštujem njegov stav da neće raditi ništa što će produžiti probleme BiH“, kazala je. Kritizirala je reakcije na Plenkovićeve izjave, naglašavajući da su ga proglasili neprijateljem zbog toga što ne planira da primeni sankcije prema predsedniku Republike Srpske.
Ona je ukazala na brojne promene koje je neizabrani stranac napravio, uključujući promene u Krivičnom zakonu i Izbornom zakonu BiH, kao i produženje mandata Centralnoj izbornoj komisiji, što je sve učinjeno bez podrške domaćih institucija. „I to nije kolonija?“, upitala je Cvijanović.
Situacija se dodatno komplikuje činjenicom da su druga dva člana Predsedništva BiH, Željko Komšić i Denis Bećirović, nastavili sa aktivnostima koje se mogu smatrati separatističkim. Cvijanović je istakla da su na današnjoj sednici preglasali pitanja koja su bila u njenoj nadležnosti.
U zaključku, Cvijanović je naglasila da je važno razgovarati o pitanjima koja su od obostranog interesa, ali je neophodno da se poštuje demokratski izbor i volja građana. BiH se suočava sa brojnim izazovima, a međunarodna zajednica bi trebala da igra konstruktivnu ulogu u procesu stabilizacije i evropskih integracija.
