Održavanje dvorišta i bašte donedavno je bilo relativno pristupačno za većinu građana, ali su cene u ovom sektoru u međuvremenu značajno porasle. Antonela, jedna od građanki, nedavno je za sređivanje vrta svoje majke platila čak 400 evra za svega dva sata rada, što je izazvalo njeno zaprepaštenje.
Reč je o dvorištu površine oko 60 kvadrata, a usluga koja je obuhvatala orezivanje, čišćenje i osnovno uređenje, bila je praćena dodatnim troškom od 50 evra za odvoz granja i lišća. Antonela se pre nego što je angažovala baštovana raspitala i saznala da se cena kreće oko dva evra po kvadratu, što joj je delovalo skupo, ali je s obzirom na stanje vrta nakon zime i nevremena bila spremna da to plati.
U razgovoru sa Antonelom, ona ističe da se sama ne snalazi u baštenskim poslovima, dok je ranije o svemu brinula njena majka. To je dodatno pojačalo njenu zbunjenost oko visine cene, posebno jer se u vrtu nalazilo samo nekoliko grmova i nešto cveća. Radnik, kojeg je pronašla preko oglasa, nije izdao račun, a koristio je i alat koji je već bio u domaćinstvu.
„To je praktično 200 evra po satu. Moja greška je što nisam unapred precizno pitala za cenu, ali posao je odrađen kako treba“, kaže Antonela, dodajući da će je majka još dugo zadirkivati zbog ove situacije. U razgovoru sa komšijama, shvatila je da nije jedina koja je skupo platila slične usluge. Jedan komšija je, nakon nevremena, za seču manjeg stabla sa odvozom platio 500 evra, dok je druga komšinica za savetovanje stručnjaka iz oblasti hortikulture izdvojila 150 evra, a dodatnih 700 evra za radove i sadnju biljaka.
Rast cena u ovom sektoru, prema rečima sagovornika, može se pripisati skupljem gorivu, većim troškovima rada i nedostatku radne snage. U cenu se takođe uračunavaju troškovi opreme, održavanja alata, izlaska na teren, kao i odvoza i zbrinjavanja otpada.
Ipak, ono što najviše smeta korisnicima jeste to što se cene često formiraju bez jasnih kriterijuma i bez prethodne precizne procene. Antonela naglašava da je reč o malim gradskim vrtovima, gde retko koji ima više od 100 kvadrata. „Jasno je da su cene porasle i da je posedovanje bašte u gradu postalo svojevrsan luksuz, ali pitanje je ko to danas može da plati. Moja majka sa penzijom sigurno ne može, a zbog zdravlja ne sme sama da radi u dvorištu“, kaže Antonela.
Sve više građana odlučuje se da sami održavaju svoja dvorišta, jer su profesionalne usluge postale preskupe. Mnogi od njih smatraju da bi za novac koji su dali za jednu uslugu mogli da kupe alat, cveće i biljke i da sami urede svoj prostor. Na taj način, ne samo da štede novac, već i dobijaju priliku da se fizički aktiviraju i uživaju u radu na otvorenom.
Ova situacija je izazvala porast potražnje za alatima i materijalima za uređenje dvorišta, a mnogi građani se okreću online platformama i prodavnicama za baštensko uređenje kako bi pronašli rešenja koja će im omogućiti da sami preuzmu odgovornost za svoje bašte.
U svakom slučaju, očigledno je da su visoke cene usluga u oblasti baštovanstva postale tema o kojoj se sve više razgovara, a građani se suočavaju sa dilemom kako održati svoje dvorište bez prevelikog opterećenja budžeta. Izgleda da će se u budućnosti ovaj trend nastaviti, dok se mnogi ne odluče da preuzmu stvar u svoje ruke.
