Vozači često izražavaju osećaj gubitka snage automobila rečima „slabo vuče“, što može izazvati zabrinutost i nesigurnost tokom vožnje. Ovaj problem se posebno oseća kada automobil ne reaguje na gas onako kako bi trebalo, čime se vožnja uzbrdo čini napornijom. Iako ovakva situacija može izgledati kao ozbiljan kvar, uzroci nisu uvek drastični – ponekad su u pitanju sitnice koje se lako mogu prevazići.
Prvi korak je uvek proveriti najjednostavnije stvari. Nedovoljno goriva u rezervoaru može se prevideti, a to je čest uzrok slabe snage. Takođe, klima uređaj može „oduzeti“ deo snage, posebno tokom letnjih meseci, dok sistem za hlađenje u ekstremnim uslovima koristi više energije nego obično. Ako su ove opcije isključene, vozači bi trebalo da potraže dublje uzroke.
Jedan od čestih problema su smetnje u protoku vazduha i ispušnih gasova. Motor sa unutrašnjim sagorevanjem zahteva otprilike 14 puta više vazduha nego goriva, pa svako ograničenje u protoku direktno utiče na snagu. Zaprljan filter za vazduh je najčešći uzrok, a njegova redovna zamena može značajno poboljšati performanse vozila. Uz to, turbo punjač, koji usisava dodatni vazduh i povećava snagu motora, može izazvati probleme ako dođe do kvara zbog labavih spojeva ili prljavštine.
Kod dizel vozila, filter čestica (DPF) može uzrokovati smanjenje snage, dok katalizator može biti problem kod svih automobila. Zagušenje ovih komponenti može otežati motoru da izbaci gasove, što rezultira slabljenjem performansi. EGR ventil, čiji je zadatak da vraća deo ispušnih gasova u cilindre, takođe može biti uzrok smanjenja snage ako se zaprlja.
Moderni automobili su opremljeni brojnim senzorima koji prate rad motora. Ako senzor za protok vazduha ili senzor položaja leptira šalje pogrešne informacije, motor ne može optimalno raditi, što dovodi do gubitka snage. Takođe, problemi sa lambda sondom, koja meri količinu kiseonika u izduvnim gasovima, mogu izazvati „siromašnu“ ili „bogatu“ smešu, što dodatno smanjuje performanse.
Drugi problemi mogu nastati i zbog elektronike i senzora. Kada se upali lampica „check engine“, vozilo ulazi u „safe mode“, gde se namerno ograničava snaga kako bi se zaštitio motor. U nekim slučajevima, lampica se može upaliti i bez stvarnog kvara zbog greške u elektronici, pa je dijagnostika u servisu često najbolji korak.
Problem sa napajanjem vozila može biti i posledica nedovoljne količine goriva. Ako pumpa za gorivo oslabi, teško će isporučiti dovoljan pritisak, što može dovesti do gubitka snage. Zaprljan filter za gorivo dodatno otežava rad pumpe, a neispravne dizne mogu uzrokovati probleme sa ubrizgavanjem goriva.
Na kraju, stanje motora i pokretnih delova može dovesti do opadanja snage. Gubitak kompresije, usled istrošenih karika i cilindara, može smanjiti efikasnost sagorevanja. Naslage koje se stvaraju zbog neredovne zamene ulja dodatno oslabjuju motor. Ako se problem ne reši na vreme, može zahtevati čišćenje ili čak remont motora.
Vozači bi trebalo redovno da proveravaju stanje svojih vozila, kako bi izbegli ozbiljnije probleme i osigurali nesmetanu vožnju. Pravilno održavanje i proaktivno rešavanje manjih problema može značajno produžiti vek trajanja automobila i poboljšati sigurnost na putu.
