Retki su bili mali maturanti u Srbiji koji su na testu iz srpskog jezika znali šta znači reč „snebivati se“. Od četiri ponuđena odgovora – ustručavati se, smeškati se, klanjati se i ponašati se – nijedan đak iz nekoliko beogradskih osnovnih škola sa kojima smo razgovarali nakon završenog testa nije zaokružio ispravan odgovor – ustručavati se.
U prethodnim godinama, jedno od najtežih pitanja za osmake bilo je značenje određenih reči. Međutim, osnovci ni na ostalim pitanjima ne briljiraju, a ogromna većina njih žali se da ne razume testove sa završnog ispita. Slabo znanje pokazuje i prosek poena koje osvajaju na maloj maturi, koji je iz godine u godinu sve niži. Ove godine „sakupili“ su prosečno 10,67 poena, što je za 0,88 manje nego lane.
Slabi dometi učeničke čitalačke i funkcionalne pismenosti nisu iznenadili stručnu javnost. Sagovornici „Novosti“ kažu da loši rezultati nisu iznenađenje ni za koga ko ima uvid u stanje u obrazovanju i odnos društva prema srpskom kao nacionalnom jeziku. Komenitrišući to što osmaci mnogo greše na značenju reči „snebivati se“, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, profesor dr Sreto Tanasić, pomalo šaljivo kaže: „Očito se ta reč retko susreće u igricama.“
On dalje ističe da su sastavljači testa polazili od rečnika kojim bi trebalo da vladaju svršeni osnovci. Međutim, taj rečnik bi trebalo znatno smanjiti i dovesti u saglasje s brojem knjiga koje (ni)su pročitali i na časovima prorađivali, kao i s brojem održanih časova nastave. Ova generacija osmaka, podseća, skoro čitavo osmogodišnje školovanje provela je u neregularnim okolnostima sa ogromnim brojem izgubljenih časova.
Odbor za standardizaciju srpskog jezika i Savet za srpski jezik pri Vladi Srbije odavno skreću pažnju na nedopustivo mali broj časova srpskog u školama. Tanasić naglašava da je vreme da Ministarstvo prosvete počne razgovore o problemu srpskog jezika u školstvu sa stručnim telima i nastavnicima iz prakse koji postižu rezultate. Udžbenici srpskog jezika i književnosti, kao predmeta od nacionalnog značaja, su ključni za očuvanje srpskog identiteta.
Stručnjaci ističu da se nastava srpskog jezika mora modernizovati. Profesor Boško Suvajdžić naglašava da nije dovoljno da se nastava drži na isti način kao u drugoj polovini 20. veka. Potrebno je ići u susret savremenim saznanjima i dostignućima, kako bi se učenicima objasnilo zašto je važno čitati dela velikih srpskih pisaca i razvijati kritičko mišljenje.
Profesori Filološkog fakulteta u Beogradu upozoravaju na nedopustivo mali broj časova srpskog jezika. Profesor Veljko Brborić navodi da đaci od prvog do petog razreda imaju pet časova nedeljno, dok u višim razredima osnovne škole i gimnazijama imaju po četiri časa nedeljno, a u stručnim školama samo tri časa. Ovakav broj časova nije dovoljan za kvalitetnu nastavu gramatike i književnosti.
U ovakvim okolnostima, ne mogu se očekivati dobri rezultati na maloj maturi, a stanje će se popraviti kada se istinski promeni odnos prema nacionalnom jeziku u društvu. Stručnjaci smatraju da je potrebno podići svest o važnosti srpskog jezika, ne samo u obrazovnom sistemu, već i u društvu u celini.
Tanasić upozorava da ne možemo biti zadovoljni trenutnim stanjem i da ne smemo čekati da se situacija slegne. Svi bi trebalo da reaguju: struka, kulturna javnost, država – svako u skladu sa svojim obavezama. Ako se ne ostane ravnodušan prema ovoj situaciji, postoji mogućnost da se stanje poboljša.
U zaključku, stručnjaci pozivaju na hitnu akciju kako bi se unapredila nastava srpskog jezika i podigla svest o njegovoj važnosti, što bi doprinelo boljem razumevanju jezika kod mladih generacija.
