Možete biti u formi, imati dobar apetit i nikada ne osetiti bol, a ipak svakog dana biti korak bliže srčanom ili moždanom udaru. U Srbiji svakodnevno umre 132 osobe od bolesti srca i krvnih sudova, a glavni “tihi ubica“ je povišen LDL holesterol — nevidljivi neprijatelj koji ne boli i ne upozorava, ali može da bude koban.
Kampanja “Na izgled zdrav“, koju zajednički vode udruženje Moja druga šansa i Forum pacijenata Srbije, podseća nas da pravo zdravlje nije ono što vidimo spolja, već ono što proveravamo iznutra. Kardiolog i načelnik odeljenja za srčanu slabost Klinike za kardiologiju na Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, prof. dr Arsen Rristić, naglašava da naša zemlja već decenijama pripada zoni veoma visokog kardiovaskularnog rizika na mapi Evrope i sveta.
“To znači da su naši stanovnici posebno ugroženi kada su u pitanju bolesti poput srčanog i moždanog udara. Kako starimo, rizik raste, a jedan od najvažnijih faktora koje možemo korigovati jesu ‘loše masnoće’ u krvi, odnosno LDL holesterol“, ističe Ristić.
On ukazuje na balans između dobrog i lošeg holesterola. “Ljudi koji su fizički aktivni obično imaju dobar HDL i nizak LDL. Međutim, postoje oni sa nasledno povišenim LDL-om, ali i oni koji ga podižu neadekvatnom ishranom“, objašnjava on, dodajući da ukoliko se na vreme prepozna rizik, može da se smanji.
Profesor naglašava da je svest o ovim rizicima i njihovoj prevenciji od ključnog značaja. “Svetska zdravstvena organizacija je izračunala da bi najmanje 30 odsto od preko 50.000 smrtnih slučajeva godišnje u Srbiji moglo biti sprečeno blagovremenim uklanjanjem faktora rizika poput visokog LDL holesterola, visokog krvnog pritiska, šećera, prekomerne težine i pušenja“, navodi on.
Ristić podseća da se faktori rizika međusobno potenciraju, ne samo sabiraju. “Ako prestanete da pušite, možete smanjiti rizik za 50 odsto, a ako istovremeno regulišete i holesterol i pritisak, rizik se višestruko smanjuje“, pojašnjava.
Na pitanje koje su ciljne vrednosti LDL holesterola, Ristić objašnjava da se te vrednosti određuju prema individualnom profilu rizika. “Ljudi koji imaju nizak rizik treba da imaju ispod 2,6, dok oni sa visokim rizikom trebaju da imaju ispod 1,8. Oni koji su već imali srčani ili moždani udar, trebaju da imaju ispod 1,4”, ističe.
Naglašava da ne postoji “nizak” LDL holesterol — što je niži, to je bolje. Cilj je postići najnižu moguću vrednost da bi se rizik minimizirao. “Loš holesterol je uvek jedan od uzroka bolesti, ali srčani udar najčešće izaziva ateroskleroza — taloženje masnih naslaga na zidovima krvnih sudova koje se gomilaju godinama, počevši još od ranog detinjstva“, objašnjava Ristić.
Ove naslage mogu suziti krvne sudove i izazvati bol u grudima, otežati napor, ali i prouzrokovati puknuće naslaga i stvaranje krvnog ugruška koji prekida cirkulaciju krvi u srcu ili mozgu, što vodi do infarkta ili moždanog udara. “Zato je važno delovati na vreme, jer kada se jednom dogodi infarkt, ožiljak na srčanom mišiću ostaje zauvek i srce nikad ne funkcioniše kao pre”, upozorava on.
Ristić ističe da su se ranije preventivni pregledi započinjali oko 40-45 godine, a sada se granica pomera i ka mlađim uzrastima, čak i ka dečijem uzrastu, naročito kod onih sa porodičnom istorijom bolesti srca. “Najvažnije nam je da znatno povećamo procenat ljudi koji dolaze na preventivne preglede. Mladi ljudi koji imaju u porodici nekoga ko je imao srčane bolesti treba da prepoznaju rizik i obrate se svom lekaru“, naglašava.
Vredno je napomenuti da je važno proveriti masnoće, pritisak, da li osoba puši, ima fizičku aktivnost, višak kilograma i slično. “To mnogo lakše popraviti dok se neka šteta na srcu ili cirkulaciji ne dogodi. Imamo svakog meseca najmanje po jednog bolesnika mlađeg od 40 godina, čak i žene mlađe od 40 godina za koje nikada pre toga nisu ni pomislile da bi mogle imati infarkt“, zaključuje Ristić.
Na kraju, svest o rizicima i redovni preventivni pregledi su ključni za očuvanje zdravlja i prevenciju oboljenja srca i krvnih sudova.
