Bljuzgavica, neprijatna kombinacija vode, snega i leda, predstavlja jedan od najvećih izazova za vozače tokom zime. Iako kolovoz može izgledati samo vlažno, zapravo se krije opasnost koja može dovesti do ozbiljnih nezgoda. Ova pojava, koja se često javlja kada temperature prelaze u plus i sneg počinje da se topi, stvara klizav sloj između guma i asfalta, čime značajno smanjuje prianjanje i stabilnost vozila.
Jedan od ključnih problema sa bljuzgavicom je to što vozači često nisu svesni njenog prisustva. U poređenju sa čistim ledom, koji je lako prepoznati, bljuzgavica može zavarati čula vozača, što povećava rizik od izletanja iz kolovoza, sudara i gubitka kontrole nad vozilom. Ove situacije mogu se naročito očekivati na mostovima, nadvožnjacima i u senovitim područjima, gde se bljuzgavica izliva i može zamrznuti.
Još jedna opasnost koja dolazi sa bljuzgavicom je akvaplaning. U zimskoj sezoni, akvaplaning se može javiti mnogo ranije nego u letnjim uslovima. Voda i bljuzgavica se skupljaju u udubljenjima na putu, što može dovesti do potpunog gubitka kontakta guma sa podlogom. Čak i pri brzinama iznad 55 kilometara na sat, rizik od akvaplaninga je ozbiljan, a pri većim brzinama točkovi mogu potpuno da se „izdignu“ sa kolovoza.
Još jedna opasnost koja se može pojaviti je nevidljivi led koji se često krije ispod sloja bljuzgavice. Vozači nemaju nikakvo upozorenje o njegovom prisustvu, što može dovesti do klizanja vozila i gubitka kontrole. Ove situacije su posebno česte na mostovima i nadvožnjacima, gde se zimi brže formira led.
Na bljuzgavici, put zaustavljanja se može produžiti dva do tri puta u odnosu na suv asfalt, čak i kada vozilo ima ABS sistem. Ovaj sistem pomaže u sprečavanju blokiranja točkova, ali nedostatak prianjanja ne može da se nadoknadi, što dovodi do dužeg vremena zaustavljanja.
Bljuzgavica takođe može izazvati tehničke probleme na vozilu. Ona se lako lepi ispod automobila i u prostoru oko točkova, gde može da se zamrzne. U ekstremnim slučajevima, ovo može dovesti do delimičnog blokiranja točkova ili zamrzavanja kočnica, što dodatno povećava rizik od gubitka kontrole.
Vidljivost tokom vožnje po bljuzgavici takođe značajno opada. Voda, so i prljavština brzo prekrivaju šoferšajbnu, farove i retrovizore, što otežava preglednost. Ako se stakla i svetla ne čiste redovno, vozači mogu lako prevideti pešake, prepreke ili saobraćajne znakove.
Uzimajući u obzir sve ove faktore, vozači treba da obrate posebnu pažnju na vožnju po bljuzgavici i mokrom snegu. Rizici su prisutni u različitim situacijama, kao što su skretanja i kružni tokovi, gde je podloga često klizavija nego što izgleda, kočenje ispred semafora zbog produženog puta zaustavljanja, kao i promena trake koja može izazvati naglo zanošenje. Mostovi i nadvožnjaci se brže hlade i prvi lede, dok kolotrazi mogu zadržavati vodu i sneg.
U takvim uslovima, ključno je smanjiti brzinu, održavati veće odstojanje i koristiti blage pokrete volana i pedala. Bljuzgavica ne prašta greške, te je važno vožnju prilagoditi uslovima na putu kako bi se izbegle nezgode i osigurala sigurnost svih učesnika u saobraćaju.
