Bivši predsednik Slobodan Milošević priznao je 2005. godine u Hagu da je izdao Srbe u Krajini, otkriva njegov savetnik Emil Vlajki. Prema njegovim rečima, kada je pitao Miloševića zašto nije shvatio da su snage OUN bile prisutne sve dok hrvatska vojska nije postala sposobna za napad na Kninsku Krajinu, Milošević je odgovorio da je verovao Amerikancima. U razgovoru, Milošević je naglasio da je povukao glavninu oficirskog kadra i naoružanja kada mu je rečeno da se vojska Republike Srpske neće angažovati u slučaju napada Hrvata, smatrajući da je time spasio srpski narod u regionu i doprineo miru u Bosni i Hercegovini.
Milošević je kritikovao vođenje operacije „Oluja“ i postavio pitanje zašto krajiško rukovodstvo nije pružilo otpor, ističući da je naređenje za povlačenje doneto bez kontakta sa hrvatskim snagama. Prokomentarisao je da je vojska mogla i da pokuša da pomogne, ali da bi to bilo nemoguće s obzirom na haos u kojem su se nalazili. Njegove reči su izazvale brojne reakcije, uključujući i kritiku tadašnjih vojnih i političkih lidera.
U međuvremenu, vođa radikala Vojislav Šešelj smatra da je srpska vojska imala mogućnosti da zauzme Osijek i Vinkovce, i da nije smela da se povlači. On je ukazao na to da su postojale mogućnosti da se izbeglice presele, a da se istovremeno preuzme kontrola nad tim teritorijama. Šešelj je takođe naveo da je Milošević mogao da izda naređenje za korišćenje raketa koje bi mogle da unište Zagreb.
Borisav Jović, bivši predsednik Predsedništva SFRJ, istakao je da su i Srbi i Milošević očigledno bili izigrani. Njegovo mišljenje je da je zapadni svet računao na sukobe među Srbima kako bi lakše ostvario svoje planove. Jović je naglasio da je vođenje operacije „Oluja“ bilo rezultat neodlučnosti i nedostatka volje rukovodstva u Krajini da se brani.
Penzionisani oficir JNA Veselin Šljivančanin izjavio je da mu je čudno što je Krajina pala u tako kratkom roku, naglašavajući da su hrvatski generali bili dobro pripremljeni za operaciju. On je okrivio visoke vojne zvaničnike Krajine koji su znali za pripreme hrvatske vojske, a nisu ništa učinili da to spreče.
Na kraju, Milan Babić, bivši predsednik RSK, svedočio je protiv Miloševića u Hagu, optužujući ga za progon nesrba tokom rata. Babić je rekao da je Milošević uveo srpski narod u rat, a da ga nije zaštitio, što je dovelo do tragedije za sve narode uključene u sukob. Njegova izjava je pokazala duboku podelu unutar srpskog vojnog i političkog rukovodstva tog vremena, dok Milošević i njegovi saradnici pokušavaju da objasne i opravdaju svoje odluke i postupke.
