Dok američki predsednik Donald Tramp menja globalnu politiku, njegov Odbor za mir izazvao je brojne reakcije u Evropi, ali i u regionu Balkana. Naime, poziv Prištini da potpiše osnivački dokument Odbora tumače i ekonomisti, i političari, kao i analitičari. Kosovska predsednica Vjosa Osmani potpisala je akt o osnivanju ovog Odbora tokom ceremonije u Davosu, pri čemu je izrazila veliko poverenje u njegovu budućnost. „Imam puno poverenje da će ova međunarodna organizacija biti jedna od najuspešnijih u modernoj istoriji sveta, pre svega zbog hrabrog vođstva i vizije predsednika Trampa i SAD“, izjavila je Osmani.
Iste tog dana, na Kosovu je održana ceremonija primopredaje skenera na administrativnom prelazu Merdare, vrednog tri miliona evra, koji je poklon SAD. Ova situacija otvorila je vrata za brojne spekulacije o tome zašto je Tramp pozvao Osmanijevu, a ne premijera Kurtija, što je izazvalo reakcije u Kurtijevoj vladi. Dželjalj Svećlja, ministar tehničke vlade u Prištini, rekao je da je ova saradnja dobar korak i da se „kontinuirano koordiniraju“.
Albanski premijer Edi Rama takođe je dobio poziv da bude osnivač Odbora, iako nije prisustvovao potpisivanju. Njegovo učešće već je odobreno u skupštini u Tirani. Rama je iskoristio ovu priliku da se obračuna sa opozicijom, izjavivši: „Očekivali ste da me Amerika odvede kao Madura helikopterom, ali sada ćete glasati da se ja mirno predam na aerodromu u Vašingtonu, gde ću uz pratnju otići da sedim u Beloj kući kao član Odbora za mir“.
Mnogi analitičari i poznavatelji političkih prilika na Kosovu svesni su da Priština ne može da odbije američke zahteve, te se pribojavaju da bi potpisivanje od strane Osmanije moglo značiti povratak obavezama iz Vašingtonskog sporazuma, protiv kojeg je sadašnja vlast bila. Pojedini izvori čak sugerišu da Trampova administracija nije daleka ni podeli Kosova, što dodatno povećava zabrinutost o mogućem skretanju s evropskog puta i jačanju ekonomske zavisnosti, s obzirom da je u osnivačkom aktu navedena članarina od milijardu dolara.
Osmani je izjavila da se u dokumentaciji koja im je dostavljena ne pominje nikakva obaveza uplate, te da je ostavljeno državama da doprinesu dobrovoljno. Ona je dodala da će doprinos Kosova biti značajan zbog njihovog iskustva u izgradnji mira. Međutim, istoričar Aleksandar Gudžić postavlja pitanje odakle Kosovo može da obezbedi taj novac, naglašavajući da je Kosovo i dalje suočeno s problemima obnove imovine za 250.000 proteranih Srba nakon rata.
U isto vreme, Gudžić komentariše da se Kosovo, koje još uvek nije uspelo da reši unutrašnje probleme, sada predstavlja kao potencijalni finansijer mirovnog procesa u Gazi. „Ovo posmatram kao jedan diplomatski manevar Kosova, koji je Vjosi Osmani dobra reklama“, dodaje Gudžić.
Bivši predsednik ustavnog suda u Prištini, Enver Hasani, smatra da Osmani očekuje podršku Sjedinjenih Država za svoj drugi predsednički mandat, ali on lično ne veruje u to. Sa druge strane, analitičar Ben Andoni iz Tirane ističe da bi Kosovo i Albanija, s obzirom na finansijske poteškoće, mogli biti primorani da prihvate veliki broj palestinskih izbeglica.
Ova situacija jasno ukazuje na kompleksnost političkih odnosa u regionu i izazove sa kojima se suočavaju lideri, dok istovremeno pokreće pitanja o budućnosti Kosova u širem kontekstu evropskih i američkih interesa. Trampov Odbor za mir, sa svojom ambicijom za stabilizaciju regiona, može doneti ne samo političke, već i ekonomske promene koje će oblikovati budućnost Balkana.
