O važnosti nepušenja bi trebalo razmišljati tokom cele godine, ali je posebno važno ukazati na činjenicu da pušenje nije samo loša navika, već vodi ka ozbiljnoj zavisnosti. Često se postavlja pitanje koliko cigareta dnevno menja problematiku i čini je alarmantnom. Dr Jelena Popović iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti ističe da je velika zabluda da je pušenje samo loša navika. Mnogi pušači često tvrde da mogu da prestanu kada god požele, ali to nije tako jednostavno.
Prema rečima doktorke Popović, ne postoji jasna granica između rekreativnog pušenja i zavisnosti. Kada osoba izgubi kontrolu i oseća izraženu žudnju za cigaretom, tada dolazi do zavisnosti. Simptomi kao što su razdražljivost, promene u raspoloženju, nesanica i glavobolja javljaju se kada osoba pokuša da prestane sa pušenjem. Takođe, često dolazi do povratka apetita i povećanja telesne težine.
Zavisnost se razvija kada pušač ne može da se odupre potrebi za cigaretom, a ako ne puši, oseća nervozu. Dr Popović naglašava da je procenat ljudi sa zavisnošću daleko veći nego što se misli. Nikotin je veoma adiktivna supstanca i može izazvati zavisnost brže nego neki drugi psihotropni narkotici. Iako se pušenje često doživljava kao loša navika, zbog društvene prihvatljivosti i legalnosti, ne shvata se ozbiljnost zavisnosti.
Nikotin se vezuje za receptore u mozgu i utiče na sistem nagrađivanja, oslobađajući neurotransmiter dopamin, što dovodi do osećaja zadovoljstva i relaksacije. To je posebno opasno za mlade ljude koji često započinju sa pušenjem pre nego što im se mozak potpuno razvije, što se obično dešava pre 25. godine. Kada se zavisnost razvije u tom ranom uzrastu, remeti se normalan neurohemijski razvoj mozga.
Doktorka Popović primećuje da mladi često prvi kontakt sa nikotinom imaju putem elektronskih cigareta. Iako su one možda manje štetne za dugogodišnje pušače, mladi ih doživljavaju kao manje opasne, što može biti zavaravajuće. Elektronske cigarete su konstruisane da pomognu pušačima da smanje unos štetnih materija, ali su i dalje opasne za mlade koji nemaju prethodno iskustvo sa pušenjem.
U cilju smanjenja pušenja i prevencije zavisnosti, potrebno je više edukacije i svesti o opasnostima koje pušenje donosi. Dr Popović naglašava da je važno razgovarati o problemu zavisnosti otvoreno i iskreno, kako bi se ljudima pomoglo da razumeju ozbiljnost situacije i posledice koje pušenje ima na njihovo zdravlje.
Uzimajući u obzir sve navedeno, važno je da se društvo angažuje na promociji zdravih stilova života i prevenciji pušenja, kako bi se smanjila stopa zavisnosti od nikotina. Edukacija mladih, kao i dostupnost resursa za prestanak pušenja, ključni su za borbu protiv ove ozbiljne zavisnosti. Zdravlje je najvažnije, a prevencija pušenja može značajno doprineti poboljšanju kvaliteta života budućih generacija.
U zaključku, pušenje nije samo loša navika, već ozbiljna zavisnost koja može imati dalekosežne posledice po zdravlje. Potrebno je povećati svest o ovom problemu i raditi na strategijama za smanjenje pušenja, posebno među mladima. Samo kroz edukaciju i otvoreni dijalog možemo pomoći ljudima da prepoznaju opasnosti pušenja i pronađu put ka zdravijem životu.
