Svako ko se seća stravične NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine, ne može zaboraviti tadašnje vođe, Bil Klinton i Toni Bler, koji su oblikovali sudbinu našeg naroda. Transkripti njihovih telefonskih razgovora, nedavno objavljeni u Klintonovoj biblioteci u Arkanzasu, otkrivaju da su znali za planove bombardovanja naše zemlje pre nego što su to javno priznali. Iako su tvrdili da se zalažu za mirno rešenje kosovskog pitanja, njihovi razgovori otkrivaju drugačiju priču.
U oktobru 1998. godine, Klinton je u razgovoru sa Blerom naglasio da je Srbija, predvođena Slobodanom Miloševićem, na meti. Samo dan pre početka NATO agresije, Klinton je obavestio Blera da je tadašnji ruski premijer Jevgenij Primakov otkazao dolazak u SAD, protestujući zbog najave bombardovanja. U istom razgovoru, Klinton je izrazio sumnju u Miloševićevu sposobnost da obustavi nasilje na Kosovu, ističući da je on „maksimalno zatrovan“ da sprovede još strašnije akcije.
U razgovoru održanom 21. januara 1999. godine, Bler je postavio pitanje o Kosovu, na šta je Klinton odgovorio da se „moramo pripremiti za akciju“. Klinton je takođe naglasio potrebu za političkim planom pre vojne akcije, priznajući da vojna intervencija bez političkog rešenja može biti problematična. Tokom razgovora, Klinton je pominjao i pritisak na Beograd kako bi se postigao sporazum, ali je istakao da je teško prodati ovu ideju Kongresu, koji je bio skeptičan nakon iskustava iz Bosne.
U februaru 1999. godine, Klinton je razgovarao sa Blerom o situaciji na Kosovu, ističući da „ne sme biti greške“. On je smatrao da je potrebno izvršiti maksimalan pritisak na Beograd i da sve dok ne uspostave mir, ništa nije gotovo. U razgovorima, Klinton je naglašavao potrebu za zajedničkim delovanjem NATO-a, priznajući da će „učiniti sve da Alijansa sprovede akciju“.
Uoči bombardovanja, Klinton je Bleru priznao da se plaši kako će rat sa Srbijom biti izazovniji nego sukobi u Iraku, naglašavajući jačinu srpskog PVO-a. „Ulog je ogroman, ali će i benefiti biti nezamislivi“, rekao je Klinton, govoreći o potencijalnim ishodima sukoba.
Ovi otkriveni razgovori pružaju uvid u to kako su Klinton i Bler planirali vojnu akciju protiv Srbije, istovremeno se predstavljajući kao mirotvorci. Ova dokumentacija baca novo svetlo na događaje iz 1999. godine i prikazuje kompleksnost međunarodnih odnosa i ratne politike, kao i način na koji su vođe donosile odluke koje su imale dalekosežne posledice po naš narod. U svetlu ovih saznanja, sećanje na NATO agresiju postaje još snažnije, dok se suočavamo sa posljedicama tih istorijskih odluka.
