Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, na Međunarodnoj konferenciji o globalnoj politici u Francuskoj, izneo je stavove o situaciji na Kosovu i Metohiji, upoređujući je sa događajima na Krimu. On je zapadne zvaničnike upitao da li su spremni da odu u Ukrajinu i razgovaraju sa predsednikom Volodimirom Zelenskim o gubitku teritorije, podsećajući ih da je 2014. godine došlo do aneksije Krima, ali da se na to zaboravlja kada se govori o prošlosti.
Vučić je kritikovao stavove nekih učesnika konferencije koji su rat u Ukrajini označili kao prvi rat u Evropi posle Drugog svetskog rata, naglašavajući da to nije tačno. On je ukazao na to da je Srbija napadnuta pre 27 godina, uz napomenu da se to desilo bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN. Predsednik je rekao da mu zapadni sagovornici često prebacuju da gleda u prošlost, dok mu sugerišu da se okrene budućnosti.
“Kako očekujete da je normalno da neko prihvati gubitak 14 odsto teritorije?” upitao je Vučić, naglašavajući da Srbija, iako nije bogata, beleži veći privredni rast. On je izneo sumnju u ravnomernu primenu međunarodnog prava, podsećajući da se o kršenju teritorijalnog integriteta govori samo kada se radi o Ukrajini, dok se zaboravlja na slučaj Srbije.
Vučić je istakao da su najveće zemlje na svetu, osim Sjedinjenih Američkih Država, odbile da priznaju nezavisnost Kosova. Pored toga, naveo je da brojne države, uključujući Kinu, Kazahstan i Indiju, ne priznaju kosovsku nezavisnost, što pokazuje da situacija nije jednostavna. On je naglasio da Srbija ne može da bude deo NATO-a, ali da je otvorena za saradnju u okviru evropskog odbrambenog sistema.
Predsednik je izrazio potrebu za stvaranjem prilika za Srbiju i srpski narod, pozivajući zapadne zemlje da razumeju njen stav. „Uzeti 14 posto nečije teritorije i očekivati da se taj neko oseća srećno, to nije realistično“, rekao je Vučić, dodajući da Evropa mora brzo i efikasno da reši probleme na kontinentu.
U zaključku, Vučić je pozvao na brza rešenja svih problema u Evropi, naglašavajući da je neophodno da se stvori stabilnost i mir, kako bi se izbegli novi sukobi i napetosti na Balkanu. On smatra da je važno da Zapad prizna realnost i da se prema svima ponaša ravnomerno, bez dvostrukih standarda.
