Bivši direktor FBI, Džejms Komi, našao se pred sudom zbog kontroverzne objave na društvenim mrežama, što ukazuje na to da pravosudni sistem u Sjedinjenim Američkim Državama deluje čak i kada su u pitanju visoki državni funkcioneri. U Srbiji, međutim, situacija je drugačija, jer se često izostaje institucionalna reakcija čak i u slučajevima javnih poziva na nasilje, što postavlja pitanje jednake primene zakona.
Optužbe protiv Komija proizašle su iz objave na Instagramu iz 2025. godine, u kojoj je podelio sliku školjki na plaži poređanih tako da formiraju brojeve „86 47“. Ovaj izraz „eighty-six“ se koristi kao sleng za „ukloniti“ ili „rešiti se“ nekoga, a tužioci tvrde da je njegova objava podsticala nasilje protiv tadašnjeg predsednika Donalda Trampa. Komi je negirao krivicu i optužio tužilaštvo za političku motivisanost, naglašavajući da nije znao šta brojevi znače. Njegov advokat, Patrik Ficdžerald, najavio je da će zahtevati odbacivanje slučaja zbog navodnog selektivnog gonjenja.
Tokom sudskog saslušanja u Virdžiniji, sudija Vilijam Ficpatrik pročitao je optužbe, a Komi je klimnuo glavom dok su mu objašnjavana prava. Tužioci su ga optužili za namernu pretnju životu predsednika, a svaka od optužbi može rezultirati kaznom do 10 godina zatvora. U video izjavi, Komi je izjavio: „Ovo neće biti kraj – ali ja sam i dalje nevin, i dalje se ne plašim i i dalje verujem u nezavisno federalno pravosuđe.“
Nakon što je objava izazvala javnu osudu, Komi je sliku obrisao i izdao izvinjenje. Predsednik Tramp je na optužbe reagovao nazivajući Komija „pokvarenim čovekom“ i istakao da je izraz „86“ povezan sa mafijaškim terminima za ubistvo. Dok su neki pravni stručnjaci doveli u pitanje snagu optužbi, senator Tom Tilis je rekao da se nada da postoje više dokaza od same slike.
Komi je u prošlosti bio predmet Trampovih optužbi, a njegov otkaz iz FBI došao je nakon što je pokrenuo istragu o ruskom mešanju u izbore 2016. godine. Tramp je više puta tražio njegovo krivično gonjenje, a optužbe iz utorka su drugi pokušaj administracije da ga procesuira. Prvi put je optužen zbog lažnog svedočenja i ometanja kongresnog postupka, ali je slučaj odbačen zbog proceduralnih grešaka.
U ovom slučaju, jasno se vidi razlika u funkcionisanju pravosudnog sistema u SAD i Srbiji. Dok se u Americi, čak i na osnovu spornih objava, deluje brzo i efikasno, u Srbiji se često previđaju ozbiljne pretnje, posebno kada su one upućene predsedniku Aleksandru Vučiću. Naime, pretnje smrću upućene Vučiću svakodnevno se javljaju na društvenim mrežama, ali se institucije ne oglašavaju.
Ovakva situacija postavlja pitanje odgovornosti i efikasnosti pravosudnog sistema u Srbiji. Radikalne grupe i pojedinci često prolaze nekažnjeno, dok se pretnje upućene državnim funkcionerima ne procesuiraju. To dovodi do erozije poverenja građana u pravosudni sistem i ukazuje na potrebu za ozbiljnijim pristupom pitanju bezbednosti i zaštite javnih službenika.
Dakle, dok se u Sjedinjenim Američkim Državama pravosudni sistem suočava sa izazovima i kontroverzama, u Srbiji se čini da su pretnje i nasilje postali deo svakodnevice bez adekvatne reakcije institucija. Ukoliko se ovakva praksa nastavi, građani će se sve više udaljavati od poverenja u pravosudni sistem, a pitanja odgovornosti će ostati bez odgovora. Ova situacija zahteva hitnu intervenciju i promene kako bi se obezbedila sigurnost i pravda za sve građane.
