Na suđenju četvorici čuvara iz zatvora Padinska Skela, Slađanu Kovačeviću, Dušanu Komazecu, Stefanu Pavloviću, Zoranu Krstiću, kao i doktorki Vesni Sredojević, koji su optuženi za nesavestan rad zbog smrti zatvorenika Stanimira Brajkovića (74), danas je u Višem sudu u Beogradu svedočio medicinski tehničar Miroslav Stojanović. Brajković je preminuo 4. februara 2024. godine nakon što je bio fizički zlostavljan od strane trojice zatvorenika u prekršajnom bloku, a nadležni u zatvoru nisu primetili zlostavljanje.
Stojanović je izneo detalje o povredama koje je Brajković imao. Naime, 25. januara, on je imao ogrebotinu na čelu i malo crvenilo. Tehničar je napomenuo da se tim povredama obično ne pridaje značaj i da nije smatrao potrebnim da piše belešku o tome. U međuvremenu, izjavio je da je Brajković nekoliko puta dovođen u ambulantu na merenje pritiska, ali se ne seća tačnih datuma.
Kada je 1. februara pozvan od strane komandira Nebojše Sibinčića da pregleda Brajkovića, on je imao pritisak 110/50. Tehničar je rekao da mu je zatvorenik potvrdio da nema nikakvih problema u sobi, a nije primetio ni strah niti nelagodu kod njega. Stojanović se ne seća gde je bila doktorka u tom trenutku, ali je istakao da su povrede evidentirane dan pre nego što je Brajković preminuo.
Na dan 4. februara, kada je Stojanović radio sam, primio je poruku od doktorke Sredojević da je pregledala Brajkovića i da su zabeležene povrede. U trenutku kada je došao do zatvorenika, primetio je sivkastu modricu na čelu, crvenilo na bradi, kao i masnice na levoj ruci i ogrebotine na desnoj strani iznad kuka. Iako je imao povrede, Stojanović nije smatrao da je potrebno zvati Hitnu pomoć. Upravnik Bukić je bio strog po pitanju pozivanja Hitne, insistirajući da se to čini samo u ozbiljnim slučajevima.
Stojanović je naveo da su u prekršajnom bloku bili smešteni zatvorenici koji su se često žalili na različite zdravstvene probleme. U takvoj situaciji, nije mogao da se posveti svima pojedinačno, jer je bilo oko 80 do 90 zatvorenika kojima je delio terapiju. Priznao je da su mnogi od njih bili zavisnici, što je dodatno otežavalo situaciju.
Nakon što je čuo da Brajković nije dobro, Stojanović je savetovao komandiru Jasminu Mikiću da pozove Hitnu pomoć. Nažalost, kasnije je saznao da je Brajković preminuo. Stojanović je istakao da nije primetio da je Brajković bio u životnoj opasnosti. U njegovoj izjavi se može primetiti pritisak koji su čuvari imali da se selektuju i pozivaju Hitnu pomoć samo u najtežim slučajevima, što je moglo uticati na njihovu odluku da ne reaguju pravovremeno.
Tokom suđenja, Stojanović je naglasio da je bio siguran da je Brajković 4. februara izašao da uzme terapiju, i da je bio obučen u zelenkastu majicu. Takođe, rekao je da je video snimak nadzorne kamere koji potvrđuje da je zatvorenik bio prisutan kada je došao po lekove, i da je u tom trenutku imao ispruženu ruku.
Medicinski tehničar je potvrdio da je Brajković uzimao terapiju za smirenje i visok pritisak, a žalio se da je nervozan i da želi da spava. Takođe je naglasio da nije ostavljao informacije o svakom dovođenju u ambulantu, već samo za ozbiljnije slučajeve.
Ovaj slučaj osvetljava ozbiljne probleme u radu zatvorskog sistema, posebno u vezi sa pružanjem medicinske pomoći zatvorenicima. Na suđenju će se nastaviti razmatranje odgovornosti čuvara i medicinskog osoblja, kako bi se utvrdilo da li su propusti u radu doprineli tragičnom ishodu.
