Nebojša Pavković, srpski general i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, zatražio je hitno puštanje na prevremenu, uslovnu slobodu zbog ozbiljnih zdravstvenih problema. Pavković, koji ima 79 godina, trenutno izdržava kaznu od 22 godine zatvora koju mu je izrekao Haški tribunal zbog zločina na Kosovu i Metohiji tokom rata 1999. godine. Njegov advokat, Aleksandar Aleksić, podneo je zahtev predsednici Mehanizma za krivične sudove u Hagu, Grasijeli Gati Santani, naglašavajući da je generalovo zdravlje znatno pogoršano i da mu je život ugrožen.
U zahtevima se navodi da je Pavković u finskom zatvoru nedavno prestao da se hrani, primao je infuzije i oseća se izuzetno loše. Advokat Aleksić ukazuje na to da njegovo dalje zadržavanje u zatvoru negativno utiče ne samo na fizičko, već i na mentalno zdravlje. U zahtevu se traži da Pavković poslednje dane svog života provede u okruženju porodice, koja bi mu pružila potrebnu negu i lečenje kod kuće.
Nebojša Pavković predao se Haškom tribunalu 2005. godine, a osuđen je 2009. i pravosnažno 2014. godine. Tokom izdržavanja kazne, prebačen je u Finsku. U avgustu 2020. godine, Pavković je odslužio dve trećine kazne i stekao uslov za prevremeno puštanje, međutim, njegov zahtev je odbijen 2022. godine od strane tadašnjeg predsednika Mehanizma, Karmela Ađijusa, koji je naveo da se Pavković nije dovoljno rehabilitovao.
U novom zahtevu, Pavković se poziva na to da njegov povratak u mesto prebivališta neće izazvati nikakve probleme. Njegov advokat ističe da Pavković ima šestoro dece i troje unučadi sa kojima bi provodio vreme, te da se ne bi bavio politikom. Navodi se da njegovo trenutno zdravstveno stanje i prognoza životnog veka predstavljaju ozbiljan humanitarni razlog za odobravanje hitnog zahteva.
Međutim, poslednjih osam godina, Haški sud je redovno odbijao zahteve za prevremeno puštanje svih srpskih osuđenika, dok su neki hrvatski osuđenici već odavno slobodni. Odbijeni su zahtevi mnogih, uključujući Radivoja Miletića, Radislava Krstića, Milomira Stakića, Milana Martića, Miću Stanišića, Stojana Župljanina, Vlastimira Đorđevića i Gorana Jelisića. Nedavno je odbijen i general Ratko Mladić, kojem su prognozirali još nekoliko meseci života. Jedini koji je pušten na uslovnu slobodu 2021. godine bio je general policije Sreten Lukić, koji ima zabranu da se aktivira u javnom životu ili daje izjave medijima.
Ovaj slučaj ponovo otvara pitanja o pravednosti i doslednosti u postupanju Haškog tribunala prema srpskim osuđenicima u poređenju sa onima iz drugih naroda. Mnogi se pitaju da li su kriterijumi za puštanje na slobodu pravedni i u skladu sa ljudskim pravima, posebno kada su u pitanju starije osobe obolele od ozbiljnih bolesti.
Pavkovićev zahtev za puštanje na slobodu može biti test za sud, koji će morati da donese odluku uzimajući u obzir sve aspekte, uključujući humanitarne okolnosti, ali i prethodno postavljene standarde i pravila. U ovom trenutku, sudbina Nebojše Pavkovića leži u rukama međunarodnih pravosudnih institucija, koje će morati da donesu odluku koja će odražavati pravdu, ali i humanost.
Ovaj slučaj je takođe podstakao raspravu o pravima zatvorenika, posebno onih koji su stariji i bolesni, i o tome kako društvo treba da se odnosi prema ljudima koji su proveli deo svog života u zatvoru zbog ratnih zločina. Na kraju, ostaje da se vidi kakvu će odluku doneti međunarodni sudovi i da li će se Pavkoviću pružiti prilika da poslednje trenutke svog života provede u okruženju svojih najmilijih.
