Ruska autorka Anastasija Trofimova, poznata po svom dokumentarnom filmu „Rusi u ratu“, ističe da film najbolje razumeju oni koji su iskusili rat. Kroz priče običnih ljudi koji su se našli na frontu, Trofimova upozorava na tragediju koju rat donosi. Nedavno je imala priliku da prikaže svoj film u Beogradu, gradu koji takođe nosi teške uspomene na rat.
Film „Rusi u ratu“ imao je svetsku premijeru na festivalu u Veneciji prošle godine. Trofimova naglašava da su gledaoci, koji su imali lično iskustvo rata, bili iznenađeni jer film izlaže ljudske priče, daleko od političkih parola. Autorka je ukazala na to da je rat često prikazan kroz prizmu političkih narativa, a ljudske sudbine ostaju u drugom planu.
Jedan od ključnih aspekata njenog dokumentarca je pokušaj da se depolitizuje percepcija ruskih vojnika. Trofimova ističe da su često prikazivani samo kao izvršioci ratnih zločina, dok se njihova ljudska strana zanemaruje. Ona objašnjava da je pre početka rata živela u svetu podeljenih narativa, gde su jedni videli heroje, dok su drugi gledali na vojnike kao na zločince.
Ona se iznenadila kada je na frontu srela obične ljude koji su se našli u situaciji koju nisu tražili. Ovaj element iznenađenja omogućio joj je da vidi stvarnu sliku rata, daleko od predrasuda i stereotipa koje je do tada imala. Prema njenim rečima, u vezi sa sukobom u Ukrajini postojalo je mnogo dezinformacija, a njen film predstavlja osveženje u moru propagande.
Trofimova se priseća trenutka kada je prvi put čula za rat u Ukrajini. Bila je na granici kao producent kanadske televizije, i mnogi su tvrdili da do rata neće doći, s obzirom na bliskost Rusa i Ukrajinaca. Kada je sukob izbio, bilo joj je teško da se nosi s realnošću koja se činila nemogućom.
U filmu, Trofimova pokazuje kako su ljudi koji se najviše boje često oni koji na kraju trpe. Tokom granatiranja, njena jedina misao bila je da pravilno postavi kameru i napravi dobar snimak, jer je, kako kaže, posao morao da bude obavljen.
Ona primetila da je medijsko izveštavanje o ratu često jednoobrazno i agresivno, sa tendencijom militarizacije novinara. Mnogi zapadni novinari, koji nikada nisu bili u Rusiji, često stvaraju stereotipe o ruskim vojnicima, ne shvatajući dubinu situacije.
Trofimova ukazuje na to da mnogi ljudi u Rusiji idu u rat iz patriotskih razloga, a ne iz puke želje za novcem ili strahom. Ona upozorava da postoji opasnost od eskalacije sukoba, posebno u Evropi, gde se ne razmišlja o mogućim pregovorima i okončanju rata, već o njegovom nastavku.
Za nju, najtragičnije je to što mnogi lideri govore o ratu bez stvarnog razumevanja njegovih posledica. Ona veruje da bi vođe evropskih zemalja, koje su prošle kroz rat, bile odgovornije i svesnije strahota rata.
Film „Rusi u ratu“ nije samo dokumentarac o ratu, već poziv na razumevanje ljudske dimenzije sukoba. Trofimova se nada da će njen film pomoći da se razjasni koliko rat košta i kakve tragedije donosi.
Na festivalu u Veneciji, Trofimova je doživela velike ovacije, a gledaoci su joj govorili da su umorni od propagande i jednostranih narativa. Ona smatra da je važno razgovarati o temama koje se tiču rata, jer u suprotnom, suočavamo se sa stalnim sukobima koji ne donose rešenja.
Ukrajinske vlasti su je označile kao osobu koja predstavlja pretnju njihovoj nacionalnoj bezbednosti, pokrenuvši postupke protiv nje zbog „humanizovanja okupacije“. Trofimova se pita da li novinari treba da traže dozvole od vlasti kako bi izveštavali sa ratnih područja, naglašavajući da je njen cilj da prikaže istinu.
Kroz svoj film, Trofimova želi da prikaže kako rat može uticati na živote običnih ljudi, podsećajući nas da je rat tragedija koju treba izbegavati, a ne ponavljati. Ona se nada da će evropski lideri shvatiti ozbiljnost situacije i da će film doprineti dubljem razumevanju ljudske strane rata.
