Banjaluka – Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine i potpredsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Željka Cvijanović izjavila je da u Sarajevu 1. marta obeležavaju dan kada je u BiH počeo rat, dok je 21. novembar, dan kada je parafiran Dejtonski mirovni sporazum, običan radni dan. Ove reči izrečene su na platformi Iks, gde je Cvijanović naglasila kontrast između ova dva datuma.
Cvijanović je istakla da je 1. mart u Republici Srpskoj Dan žalosti, dok 21. novembar predstavlja dan mira, kada je ratni sukob konačno okončan. Ova izjava ponovo je otvorila pitanje praznika u BiH i razlika u percepciji između različitih delova države. Prema njenim rečima, razlike među entitetima su očigledne i to je jedan od razloga zašto BiH još uvek nema jedinstven zakon o praznicima.
U ovoj izjavi se može primetiti i politička dimenzija, s obzirom na to da se praznici često koriste kao simboli identiteta i političkih razdora u BiH. U Republici Srpskoj, 1. mart se doživljava kao simbol početka sukoba, dok se 21. novembar slavi kao dan kada su postignuti mir i stabilnost. Ovo pokazuje koliko je važno razumevanje i prihvatanje različitih istorijskih narativa unutar BiH.
Osim toga, Cvijanović je naglasila da je potrebno preispitati značaj ovih datuma za zajedničku budućnost BiH. U skladu s tim, postavlja se pitanje kako građani različitih entiteta doživljavaju ove datume i kako ih istorija oblikuje. Mnogi smatraju da zajednički praznici mogu doprineti pomirenju i boljem razumevanju među narodima.
U BiH, gde su etničke i političke tenzije i dalje prisutne, ovakve izjave mogu izazvati različite reakcije. Dok jedni slave 1. mart kao dan otpora i borbe, drugi ga vide kao početak razaranja i gubitka života. Slična situacija je i sa 21. novembrom, koji za neke predstavlja dan nade i obnove, dok drugi smatraju da se tada samo formalizovao postojeći sukob.
U ovom kontekstu, pitanje praznika i njihovog značaja postaje još važnije, jer oni ne samo da odražavaju istorijske događaje, već i oblikuju identitet i kolektivno pamćenje naroda. U tom smislu, potrebno je raditi na izgradnji zajedničkog identiteta koji će uključivati sve narode i njihove različite istorijske perspektive.
S obzirom na to da je BiH složena država sa različitim etničkim grupama, izazov je pronaći zajednički jezik kada su u pitanju praznici i njihovo obeležavanje. Iako se čini da je svaki entitet u BiH vezan za svoje tradicije i običaje, postoji potreba za dijalogom i razumevanjem kako bi se postiglo pomirenje i zajednički suživot.
Cvijanović je također podsetila na to da su praznici deo kulturnog identiteta i da bi trebalo raditi na tome da se obeležavanje praznika ne koristi kao oružje u političkim borbama. Umesto toga, praznici bi trebali biti prilika za okupljanje, razumevanje i izgradnju zajedničkog identiteta koji će uključivati sve narode BiH.
Kao što se može primetiti, razlike u percepciji praznika u BiH su duboko ukorenjene u istoriji i kulturi. Dok jedni vide 1. mart kao dan borbe, drugi ga doživljavaju kao dan pogibije i stradanja. S druge strane, 21. novembar može biti simbol nade za jedne, dok za druge predstavlja dan kada su mir i stabilnost postali formalnost.
U svetlu ove situacije, jasno je da je neophodan dijalog i otvorenost prema različitim perspektivama kako bi se izgradila bolja budućnost za sve narode u BiH. Praznici, kao važni aspekti kulturnog identiteta, mogu postati mostovi između različitih naroda, umesto da budu povodi za sukobe i nesuglasice.
