Hrvatski predsednik Zoran Milanović izneo je danas kritički stav o perspektivama zemalja regiona za članstvo u Evropskoj uniji, kao i o statusu Ukrajine u tom kontekstu. On je tokom svečane sednice povodom 773. godišnjice grada Križevaca naglasio da zapadne zemlje neće prihvatiti region u EU, tvrdeći da je Ukrajina „prevelika“ da bi se pridružila.
Milanović je istakao da je Evropska unija lep i moćan projekat, ali je izrazio sumnju u sposobnosti EU da apsorbuje nove članice iz regiona. Prema njegovim rečima, trenutna situacija unutar EU, kao i njeni interni problemi, otežavaju mogućnost prijema novih članica. On je dodao da je stanje zaposlenosti u Hrvatskoj, zahvaljujući EU, trenutno na svom najvišem nivou, što, kako smatra, ukazuje na to da su neki aspekti članstva korisni za zemlju.
U svom govoru, Milanović se osvrnuo i na energiju Unije, rekavši da EU „nema energiju“ jer se odrekla svojih osnovnih vrednosti i ciljeva. Ova izjava može se tumačiti kao kritika trenutne politike EU koja se suočava s brojnim izazovima, uključujući ekonomske krize, migracije i geopolitičke tenzije.
Milanovićevi komentari dolaze u trenutku kada se u regionu sve više raspravlja o proširenju EU i o tome koliko su zemlje Zapadnog Balkana spremne da ispune kriterijume za članstvo. Njegove reči su u skladu s opšte prisutnim skepticizmom među političarima u regionu o realnim šansama za prijem u Uniju, posebno nakon što je Hrvatska postala članica 2013. godine i suočila se s različitim izazovima unutar same Unije.
S obzirom na trenutnu situaciju u Ukrajini, koja je pogođena ratom, Milanovićev stav o „prevelikoj“ Ukrajini može se razumeti kao refleksija realnosti da EU trenutno ima druge prioritete. Konflikt u Ukrajini je izazvao značajne promene u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi, a mnogi analitičari veruju da bi proces proširenja mogao biti usporen zbog ovih okolnosti.
Milanović je takođe ukazao na to da je Hrvatska, kao članica EU, postigla značajan napredak u pogledu zaposlenosti, što može biti i motivacija za druge zemlje regiona da teže članstvu. Međutim, on je naglasio da članstvo ne dolazi bez izazova i da će zemlje koje žele da se pridruže Uniji morati da pređu kroz rigorozan proces reformi i prilagođavanja.
Njegove izjave takođe odražavaju širu političku atmosferu u regionu, gde se često čuje skepticism prema EU i njenoj sposobnosti da odgovori na potrebe i očekivanja zemalja članica i kandidata. U tom smislu, Milanović može biti viđen kao glas onih koji sumnjaju u sposobnost EU da se nosi s izazovima i prilagodi novoj geopolitičkoj stvarnosti.
U zaključku, Milanovićeve reči otvorile su važnu diskusiju o budućnosti EU i njenoj sposobnosti da integriše nove članice, posebno iz regiona Balkana. Njegove kritike upućuju na to da je potrebno preispitati trenutne pristupe i strategije, kako bi se omogućilo da se zemlje regiona osećaju kao ravnopravni partneri u evropskoj porodici naroda. U svetlu trenutnih dešavanja, ova tema će verovatno ostati u fokusu političkih diskursa kako u Hrvatskoj, tako i u celom regionu.
