U noći između subote, 25. oktobra i nedelje, 26. oktobra 2025. godine, Srbija, kao i mnoge druge zemlje širom Evrope, prelazi na zimsko računanje vremena. Ova praksa podrazumeva pomeranje kazaljki na satu jedan sat unazad, čime se zvanično završava letnje računanje vremena koje je trajalo od marta do oktobra.
Mnoge države su se odlučile da primenjuju sistem letnjeg i zimskog računanja vremena zbog različitih razloga, uključujući uštedu energije i bolju iskoristivost dnevnog svetla. Ipak, postoje oprečna mišljenja o tome da li je ovakva praksa zaista korisna ili ne. Dok jedni smatraju da pomeranje kazaljki doprinosi boljoj organizaciji vremena i povećava produktivnost, drugi se žale na negativne efekte na zdravlje i dnevne rutine.
Prelazak na zimsko vreme obično donosi promene u svakodnevnom životu. Mnogi ljudi će morati da prilagode svoje rasporede, posebno u jutarnjim satima, kada će se dan činiti kraćim. Na primer, jutarnje ustajanje će delovati lakše, ali će se mrak brže spuštati, što može uticati na raspoloženje i energiju ljudi tokom večernjih sati.
Osim toga, prelazak na zimsko vreme može imati i ekološke posledice. Naime, kako se dani skraćuju, ljudi se sve više oslanjaju na veštačko osvetljenje, što može povećati potrošnju električne energije. To je posebno značajno u zemljama koje se bore sa smanjenjem emisije ugljen-dioksida i prelaskom na održive izvore energije.
U Srbiji, kao i u drugim evropskim zemljama, postoje inicijative za ukidanje pomeranja vremena. Evropska unija je 2018. godine pokrenula debatu o ovoj temi, a mnoge članice su se izjasnile za ukidanje letnjeg računanja vremena. Ipak, do danas nisu donete konačne odluke, a pitanje ostaje otvoreno, s obzirom na različite interese i potrebe svake zemlje.
Zimsko računanje vremena u Srbiji, koje počinje 26. oktobra, takođe ima uticaj na javni prevoz, radno vreme i društvene aktivnosti. Mnogi prevoznici će prilagoditi svoje rasporede prema novom vremenu, a to može izazvati određene nesporazume među putnicima. Takođe, kafići, restorani i druge ustanove takođe će morati da preispitaju svoja radna vremena, što može stvoriti konfuziju među posetiocima.
Zdravstveni stručnjaci savetuju da se prilikom prelaska na zimsko vreme obrati pažnja na prilagođavanje organizma. Mnogi ljudi će doživeti umor i pospanost tokom prvih dana nakon promene, pa se preporučuje postepeno prilagođavanje novom rasporedu spavanja. Takođe, važno je ostati fizički aktivan i provoditi vreme napolju kako bi se smanjili negativni efekti na mentalno zdravlje.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, prelazak na zimsko vreme može se posmatrati kao prilika za promenu i prilagođavanje. Dok neki ljudi doživljavaju ovu promenu kao negativnu, drugi je vide kao šansu da reorganizuju svoj svakodnevni život. Bilo kako bilo, važno je da se svi građani na vreme pripreme i da se informišu o promenama koje dolaze, kako bi lakše prebrodili period adaptacije.
Na kraju, važno je napomenuti da svaka promena donosi i nove izazove, ali i mogućnosti. Bez obzira na lična mišljenja o pomeranju kazaljki, zimsko vreme nas podseća na cikličnost prirode i potrebu da se prilagodimo različitim sezonskim uslovima. Sa dolaskom zime, dolazi i vreme za pripremu, kako fizičku, tako i mentalnu, za sve što zima nosi sa sobom.
