U Beogradu je objavljeno da se u užem izboru žirija 72. NIN-ove nagrade za roman godine nalazi 13 naslova. Ova informacija je objavljena na zvaničnom sajtu časopisa NIN. Žiri, koji je sastojao od predsednika Aleksandra Jerkova i članova Adrijane Marčetić, Jelene Mladenović, Vladimira Gvozdena i Mladena Veskovića, održao je sednicu 4. januara na kojoj su gotovo jednoglasno izabrali knjige za uži izbor.
Žiri je prilikom izbora obratio posebnu pažnju na ranije dobitnike NIN-ove nagrade. Iako su njihove knjige visoko ocenjene i zaslužuju pažnju, članovi žirija nisu prepoznali 72. laureata među njima, te su izuzeli te naslove iz takmičenja. Ova odluka ukazuje na težnju žirija da nagrada bude dodeljena novim i svežim glasovima u srpskoj književnosti.
U užem izboru našli su se romani:
1. „Bekos“ Enesa Halilovića
2. „Karota“ Darka Tuševljakovića
3. „Balada o ubici i ubici i ubici” Dalibora Pejića
4. „Zebaldova groznica” Predraga Đurića
5. „Frau Beta“ Laure Barne
6. „Besmrtne ludosti gospođe Kubat“ Milana Tripkovića
7. „Etno“ Igora Marojević
8. „Razgovori s vješticom” Vladimira Vujovića
9. „Istina o Mariji” Nine Savčić
10. „San Antonio” Muharema Bazdulja
11. „Opatija Svetog Vartolomeja” Miloša Perišića
12. „Gistav Rusi” Aleksandra Jugovića
13. „Kraljevski paviljon” Vladimira Vučkovića
Ovi naslovi predstavljaju raznovrsne teme i stilove, što ukazuje na bogatstvo savremene srpske književne produkcije. U konkurenciji su se našli autori koji su već poznati čitaocima, ali i neki koji su možda prvi put na ovakvom prestižnom takmičenju.
Na konkurs je ukupno pristiglo 195 naslova, a žiri je krajem decembra objavio širi izbor od 39 romana, iz kojih su potom izabrali uži izbor. Ovaj proces selekcije pokazuje ozbiljnost i posvećenost žirija u odabiru najkvalitetnijih dela. NIN-ova nagrada se tradicionalno dodeljuje svake godine i predstavlja jednu od najvažnijih književnih nagrada u Srbiji.
Uloga NIN-ove nagrade nije samo da promoviše pojedinačne autore, već i da doprinese razvoju srpske književnosti u celini. Kroz dodelu ove nagrade, žiri ne samo da naglašava kvalitetne romane, već i otvara diskusiju o temama, stilovima i pristupima u savremenoj književnosti. Ove godine, žiri je, prema rečima predsednika, bio posebno fokusiran na to kako literatura može da reflektuje društvene promene i izazove s kojima se suočava Srbija.
Kao deo šireg konteksta, NIN-ova nagrada ima značajnu ulogu u književnom životu Srbije, pružajući platformu za nove autore i omogućavajući im da dobiju priznanje i vidljivost. U vremenu kada se književnost suočava sa brojnim izazovima, poput digitalizacije i promena u načinu čitanja, ovakva nagrada postaje još važnija.
Čitaoci i ljubitelji književnosti sa nestrpljenjem očekuju konačnu odluku žirija i dodelu nagrade, koja će se tradicionalno održati u Beogradu. Ova ceremonija ne samo da slavi pobednike, već i okuplja zajednicu pisaca, kritičara i čitalaca, jačajući veze unutar književne scene. U tom smislu, NIN-ova nagrada ostaje simbol kvaliteta, inovacije i kulturnog bogatstva koje srpska književnost ima da ponudi.
