Projekat naftovoda Basra-Džejhan mogao bi postati ključno rešenje za energetsku bezbednost regiona, s obzirom na trenutne rizike u Ormuskom moreuzu. Ovo je izjavio Fatih Birol, direktor Međunarodne agencije za energetiku, na marginama foruma u Antaliji. Birol je naglasio da bi novi gasovod mogao da predstavlja značajnu priliku za Tursku, ali i za globalno energetsko tržište.
Projekat predviđa transport nafte iz južnih iračkih naftnih polja, koja se nalaze u regionu Basra, do turske luke Džejhan na Sredozemnom moru. Ova ruta se smatra alternativom za one koje prolaze kroz Ormuski moreuz, koje su često izložene geopolitičkim napetostima i rizicima.
Prema Birolovim rečima, trenutna nestabilnost u Ormuskom moreuzu prisiljava zemlje da traže alternativne pravce za snabdevanje naftom. On smatra da bi projekat transporta nafte iz Iraka preko Turske mogao istovremeno da reši nekoliko problema, uključujući obezbeđivanje stabilnog izvoza za Bagdad, jačanje Turske kao energetskog čvorišta i povećanje energetske bezbednosti Evrope.
Međutim, realizacija ovog projekta zahtevaće političku koordinaciju između Turske i Iraka, kao i privlačenje međunarodnog finansiranja. Birol je naglasio značaj uključivanja evropskih zemalja koje su zainteresovane za diverzifikaciju snabdevanja energentima.
U vezi sa situacijom u Ormuskom moreuzu, Birol je istakao da je otvaranje ovog strateški važnog prolaza bilo pozitivna vest, ali da pretnja njegovog ponovnog zatvaranja i dalje visi nad svim regionalnim akterima. On je dodao da će napori ka diversifikaciji, pronalaženju alternativnih ruta, tehnologija i goriva nastaviti da se razvijaju.
Prema njegovim rečima, energetski objekti u regionu, uključujući rafinerije i terminale za tečni prirodni gas, doživeli su značajnu štetu. Birol je upozorio da, ako se ova šteta ne sanira, biće sve teže ponovo aktivirati te kapacitete. On je posebno naglasio da rehabilitacija naftnih i gasnih polja može potrajati dugo vremena nakon njihove deaktivacije.
Situacija u Ormuskom moreuzu dodatno se zakomplikovala usled blokade koju su ponovo uspostavile pomorske snage Iranskog revolucionarnog gardijskog korpusa, počevši od subote. Ova blokada će trajati dok se američka pomorska blokada potpuno ne ukine. Američka mornarica je 13. aprila započela blokiranje pomorskog saobraćaja u iranskim lukama, što uključuje i sve brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko 20% svetskih zaliha nafte i gasa.
Vašington tvrdi da brodovi koji nisu iranski mogu slobodno prolaziti kroz Ormuski moreuz, pod uslovom da ne plaćaju teheranske tranzitne takse. Iako iranske vlasti nisu zvanično najavile uvođenje taksi, razgovaralo se o mogućem uvođenju istih.
Ova situacija ukazuje na to koliko je važno za zemlje u regionu da pronađu alternativne rute za snabdevanje energentima, kao i na neizvesnost koja može uticati na globalno energetsko tržište. Birol je zaključio da će se napori za diversifikaciju i pronalaženje novih načina snabdevanja energijom nastaviti, kako bi se osigurala stabilnost i bezbednost snabdevanja u ovom strateški važnom regionu.
U svetlu ovih dešavanja, pažnja će biti usmerena na to kako će se politička situacija razvijati i koje korake će učiniti Turska i Irak u cilju realizacije ovog ambicioznog projekta.
