Na Dan Kinoteke, 6. juna, Jugoslovenska kinoteka je dodelila najviše priznanje, Zlatni pečat, reditelju i scenaristi Bori Draškoviću. Ova svečanost održana je u sali „Makavejev“ i predstavlja važan trenutak u srpskoj i jugoslovenskoj filmskoj umetnosti. Zlatni pečat se dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju filmske umetnosti, a Drašković je prepoznat kao jedan od velikana kinematografije.
Ovaj datum je značajan jer obeležava prvu filmsku projekciju u Beogradu i na Balkanu, koja se odigrala 1896. godine. Kao deo proslave, pokrenut je i Festival nitratnog filma, koji dodatno slavi bogatu filmsku tradiciju regiona.
Vršilac dužnosti direktora Jugoslovenske kinoteke, Aleksandar Erdeljanović, govorio je o stvaralačkom opusu Bora Draškovića pre nego što mu je uručio Zlatni pečat. Tokom ceremonije, prikazan je i video koji sadrži isječke iz Draškovićevih filmova, pružajući prisutnima uvid u njegovu bogatu karijeru i umetnički izraz.
Drašković je primajući Zlatni pečat bio pozdravljen dugim aplauzom svojih kolega, prijatelja i članova porodice. U svom obraćanju, istakao je da je ova nagrada posebno značajna u odnosu na druge nagrade koje su njegovi filmovi osvojili. Naglasio je da je Jugoslovenska kinoteka za njega „sveto mesto“, dodajući da je za njegovu generaciju predstavljala „hram mašte i slobode“, gde su naučili sve o filmu.
Kako bi odali počast ovom značajnom reditelju, Kinoteka je organizovala poseban ciklus njegovih ostvarenja 4. i 5. juna. Drašković je poznat po pet igranih i više dokumentarnih filmova koji odražavaju humanističke vrednosti i duboko razumevanje ljudskih odnosa, što ga čini jednim od najznačajnijih imena u savremenoj kinematografiji.
Otvaranje 28. Festivala nitratnog filma takođe je obeleženo posebnim događajem. Na festivalu je prikazan dokumentarni film „Limijer! Avantura počinje“ (2016) Tijerija Fremoa, koji sadrži 108 kratkih filmova braće Limijer, uz autorove komentare. Ovaj film je izabran povodom 130 godina od prve filmske projekcije u Srbiji, što dodatno naglašava značaj ovog jubileja.
Pre prikazivanja ovog dokumentarnog filma, prvi put u Srbiji prikazan je nedavno pronađeni kratki film „Ubistvo srpske kraljevske porodice“ (1903), u produkciji francuske kuće Braća Pate. Ovaj film predstavlja važan deo filmske istorije i doprinosi razumevanju razvoja kinematografije u Srbiji i regionu.
Festival nitratnog filma traje do 15. juna, a na programu će se naći i mnogi klasici filmske umetnosti. Među njima su „Sestre iz Giona“ (1936) Kenđija Mizogučija, „Uspon Luja XIV“ (1966) Roberta Roselinija, „Mala Liza“ (1930) Žana Gremijona, kao i „Đavolova ruka“ (1943) Morisa Turnera. Ovi filmovi su deo bogate tradicije i predstavljaju značajne doprinose filmskoj umetnosti.
Ovaj događaj i Festival nitratnog filma podsećaju nas na važnost očuvanja filmske baštine i kulturnog nasleđa. Kroz priznanje i proslavu radova velikih umetnika poput Bore Draškovića, stvara se svest o značaju filmske umetnosti kao medija koji oblikuje naše razumevanje sveta i ljudskih odnosa.
U svetlu ovih događaja, Jugoslovenska kinoteka nastavlja da igra ključnu ulogu u promociji i očuvanju kinematografije, pružajući platformu za umetnike i ljubitelje filma da se okupe i dele svoju strast prema ovom umetničkom obliku. Ova posvećenost kulturi i umetnosti je ono što čini Jugoslovensku kinoteku ne samo mestom za projekcije filmova, već i pravim centrom kulturnog dijaloga i razmene ideja.
