Istraga ubistva poznatog srpskog advokata Dragoslava Miše Ognjanovića, koji je ubijen 28. jula 2018. godine, ostaje nerasvetljena i osam godina posle zločina. Ognjanović je ubijen na kućnom pragu, dok je njegov sin Petar bio prisutan. Postavlja se pitanje da li su u istrazi postojali opstrukcije od strane kolega iz MUP-a Srbije i Tužilaštva za organizovani kriminal, što su potvrdili neki visoki zvaničnici.
Istraga je dobila nove dimenzije tokom suđenja bivšem sekretaru MUP-a Dijani Hrkalović i njenim saradnicima. Dejan Milenković, bivši šef Službe za specijalne istražne metode, je optužio tužioca Milenka Mandića da nije uradio dovoljno da razjasni ubistvo Ognjanovića. Prema njegovim rečima, Strahinja Marković iz Resnika, koji je bio saučesnik u ubistvu, je želeo da postane zaštićeni svedok, ali je i sam likvidiran pre nego što je mogao da da izjavu.
Tokom svedočenja, Dragoslav Damjanović je otkrio da je Ognjanović bio pod policijskim merama u trenutku ubistva, kao deo saradnje sa holandskim vlastima. Njegovo ime se povezivalo sa kriminalnim krugovima, uključujući i Luka Bojovića, čiji su bliski saradnici takođe ubijeni. Ognjanović je bio na merama zajedno sa Dragoslavom Miloradovićem, koji je ubijen u maju 2018. godine, nedugo pre Ognjanovićeve smrti.
Milenković je takođe potvrdio da je Marković kupio automobil koji su koristili izvršioci ubistva. Tužilac Mandić je odbacio njegove tvrdnje kao „grube neistine“. Međutim, u junu ove godine, Damjanović je ponovo svedočio i potvrdio da je razgovarao sa Markovićem, koji je otkrio detalje o pripremi ubistva Ognjanovića i identitet izvršilaca. Damjanović je naveo da je obavestio sve relevantne osobe o tome, uključujući načelnika beogradske policije, ali nije dobio nikakav odgovor.
Ovo neodgovaranje je Damjanović protumačio kao upozorenje da se ne nastavlja sa istragom. On je istakao da su bivši načelnik beogradske policije i nekadašnji šef SSIM-a sprečavali njegov rad na ovom slučaju, a postojali su i osumnjičeni koji su želeli da svedoče, ali su na kraju nestali ili bili ubijeni.
U ovom kontekstu, Milenković je još jednom podvukao ozbiljnost kriminalne grupe koja je počinila ubistvo, a tužilac Mandić je ponovo negirao većinu izjava svedoka, tvrdeći da nisu tačne. Ovaj slučaj ostaje predmet rasprave i dalje izaziva sumnje o integritetu i sposobnosti institucija da razjasne ozbiljne zločine.
Ubistvo Ognjanovića nije samo zločin, već i simbol šireg problema u srpskom pravosudnom sistemu i borbi protiv organizovanog kriminala. Činioci koji su učestvovali u ovom zločinu, kao i opstrukcije koje su sledile, ukazuju na kompleksnost i duboku povezanost kriminalnih i političkih struktura.
Iako se pojavljuju novi svedoci i informacije, bez konkretnih akcija i odgovornosti, slučaj Ognjanovića može ostati nerasvetljen. Ovaj slučaj je podsetnik na potrebu za reformama u pravosudnom sistemu i većim angažovanjem u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Na kraju, ostaje nada da će pravda biti zadovoljena i da će odgovorni za ubistvo Miše Ognjanovića biti privedeni pravdi. Samo tako može doći do pomaka u razvoju pravne sigurnosti i poverenja građana u institucije sistema.
