Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je za Euronews Srbiju mogućnost uvođenja mleka u obroke u školama, što bi moglo biti deo rešenja trenutne krize u ishrani dece. Ova inicijativa bi mogla biti realizovana do kraja godine, a postavlja se pitanje koliko je važno uključiti mleko u svakodnevnu ishranu dece i koje su nutritivne vrednosti koje ono donosi. Nutricionistkinja Veroslava Stanković je istakla da je mleko „superhrana“ za decu, zbog povoljnog odnosa između kalcijuma i fosfora.
Prema njenim rečima, mleko je jedini izvor kalcijuma koji se apsorbuje u maksimalnoj količini potrebnoj deci. Pored toga, mleko sadrži laktozu, koja je neophodna za energiju i svakodnevne aktivnosti dece, kao i određenu količinu masnoće koja doprinosi razvoju nervnog sistema i obezbeđuje energiju.
Stanković je ukazala na to da redovno konzumiranje mleka pozitivno utiče na razvoj kostiju kod dece, s obzirom na to da je kalcijum iz mleka ključan za njihovo pravilno funkcionisanje. „Odnos kalcijuma i apsorpcija kalcijuma iz mleka su faktori koji utiču na razvoj kostiju. Mleka različitih vrsta takođe sadrže vitamine D i beta karoten, što ih čini nutritivno vrednim,“ naglasila je Stanković.
Preporučuje se da deca svakodnevno konzumiraju do 750 mililitara mleka ili mlečnih proizvoda. Stanković je dodala da je važno edukovati decu o korišćenju mlečnih proizvoda tokom celog života, kako bi se sprečili problemi poput osteoporoze u starijem uzrastu. Takođe, kalcijum iz mlečnih proizvoda ne samo da se ugrađuje u kosti, već može prevenirati gojaznost i obezbediti sitost, smanjujući potrebu za grickalicama.
Stanković ističe da konzumiranje mleka može pomoći deci da se osećaju siti, čime se smanjuje rizik od prekomernog uzimanja nezdravih grickalica. Međutim, ukoliko deca piju više od 750 mililitara mleka dnevno, to može dovesti do problema s gojaznošću, pa je važno pratiti unos.
Kako bi mleko bilo sigurno za konzumaciju u školama, neophodno je očuvati njegovu ispravnost. „Ako se mleko čuva u hladnom lancu, u rashladnim uređajima, ili se sterilizuje pre dopreme u škole, možemo očuvati i bakteriološku ispravnost i nutritivnu vrednost,“ rekla je Stanković. Ona je naglasila da je važno obratiti pažnju na kvalitet mleka koje dolazi iz domaćih izvora, kako bi se sprečile bakteriološke infekcije.
U slučaju dece koja su intolerantna na laktozu, Stanković je napomenula da su mlečni proizvodi i dalje opcija, zavisno od stepena intolerancije. „Manja količina mlečnih proizvoda može biti sasvim u redu,“ dodala je, naglašavajući da je važno prilagoditi ishranu potrebama svakog pojedinca.
Ova inicijativa o uvođenju mleka u školske obroke može značajno doprineti poboljšanju ishrane dece u Srbiji. Edukacija o važnosti mleka u ishrani može pomoći da se stvore zdrave navike koje će trajati tokom celog života, čime se istovremeno doprinosi prevenciji različitih zdravstvenih problema. Implementacija ovog programa do kraja godine može doneti mnoge benefite za generacije mladih, osiguravajući im bolju nutritivnu osnovu za zdrav razvoj.
