Cene gasnih fjučersa u Evropi na početku trgovanja ponovo su premašile 1.700 dolara, beležeći rast od skoro 9 odsto. Ove informacije dolaze sa londonske berze ICE, gde su se vrednosti januarskih fjučersa prema holandskom TTF indeksu u trenutku otvaranja trgovanja kretale oko 1.710,3 dolara. Međutim, već u 8.01 po srednjoevropskom vremenu, cene su porasle na skoro 1.740 dolara, što predstavlja povećanje od 8,7 odsto u odnosu na procenjene cene iz petka, kada su se fjučersi kretali oko 1.600 dolara.
Nakon prvobitnog skoka, cene su malo usporile, a u 08.09 časova zabeležene su na nivou od 1.706 dolara. Ovaj nagli porast cena gasa dogodio se u kontekstu rasta koji je počeo prošlog četvrtka, kada su cene skočile sa minimalnih 1.450 dolara na više od 1.700 dolara za hiljadu kubnih metara.
Analitičari smatraju da bi ovakvo kretanje cena moglo biti povezano s izjavama Johena Homana, čelnika nemačke Federalne mrežne agencije, koji je naglasio da se odluka o sertifikaciji gasovoda „Severni tok 2“ verovatno neće doneti u prvoj polovini sledeće godine. Ovaj gasovod, koji povezuje Rusiju i Nemačku, izaziva velike tenzije u evropskoj energetskoj politici, a svaka odlaganja u njegovoj sertifikaciji imaju značajan uticaj na tržište gasa.
Tržište gasa u Evropi već duže vreme suočava se sa ozbiljnim izazovima, a rast cena gasa odražava sve veću potražnju i smanjenje ponude. Evropske zemlje se trudile da obezbede dovoljnu količinu gasa kako bi se suočile s hladnom zimom koja dolazi, a visoke cene su postale normativ u poslednjim mesecima. U tom kontekstu, dešavanja oko „Severnog toka 2“ dodatno pogoršavaju situaciju, a analitičari upozoravaju na mogućnost daljeg rasta cena ukoliko se ne pronađu rešenja za stabilizaciju tržišta.
Fjučersi, koji predstavljaju ugovore o kupovini gasa u budućnosti, služe kao indikator trenutnih očekivanja na tržištu. Njihov porast ukazuje na to da investitori očekuju dalji rast cena, što može biti rezultat kombinacije faktora, uključujući geopolitičke tenzije, klimatske promene i promene u potražnji za energijom.
Osim toga, trenutna situacija sa gasom u Evropi dolazi u trenutku kada se region suočava sa sve većim pritiscima zbog prelaska na obnovljive izvore energije. Dok zemlje pokušavaju da smanje svoju zavisnost od fosilnih goriva, visoke cene gasa postavljaju dodatne izazove za energetsku tranziciju. U tom smislu, analitičari predviđaju da će tržište gasa ostati turbulentno u narednim mesecima, sa mogućim daljim fluktuacijama cena.
Zbog ovakvih okolnosti, evropske vlade i kompanije preispituju svoje strategije snabdevanja energijom. Mnoge zemlje pokušavaju da diversifikuju svoje izvore gasa i da potraže alternativne dobavljače, kako bi smanjile svoj rizik od zavisnosti od jedne zemlje ili gasovoda. U tom smislu, investicije u infrastrukturu i obnovljive izvore energije postaju sve važnije, kako bi se obezbedila stabilnost tržišta i smanjila ranjivost.
U zaključku, trenutni skok cena gasa na evropskom tržištu odražava složene geopolitičke i ekonomske faktore koji utiču na energetski sektor. Sa nesigurnostima oko „Severnog toka 2“ i rastućom potražnjom za energijom, tržište gasa će verovatno ostati pod pritiskom, dok se evropske zemlje bore da pronađu ravnotežu između energetske sigurnosti i prelaska na održive izvore energije.
