Na društvenoj mreži Iks osvanula je informacija koja uzburkava javnost, nakon što je procurio šokantan dokument sa sastanka grupe studenata poznatih kao blokaderi. Ova grupa, koja je mesecima unazad izazivala haos na univerzitetima u Srbiji, sada najavljuje nove akcije usmerene na Studentski kulturni centar (SKC), usred raspada svog pokreta.
Dokument, koji je navodno interno sačinjen 24. jula, otkriva da su članovi ovog pokreta suočeni sa gubitkom podrške i unutrašnjim sukobima. Umesto da se povuku, planiraju radikalizaciju svojih delovanja. U slučaju da budu raspisani izbori, oni planiraju novi upad u SKC, odakle bi želeli da koordiniraju „odborne“ strukture po fakultetima, čime bi dodatno povećali svoj uticaj.
U ovom dokumentu se takođe ukazuje na ulogu rektora Univerziteta u Beogradu, koji se, prema saznanjima iz dokumenta, ne posmatra samo kao posmatrač, već kao neko ko koristi trenutne blokade za lične interese. Ova informacija izaziva zabrinutost, jer se čini da rektor stavlja svoj autoritet u službu podrivanja akademskog sistema.
SKC, koji je već ranije bio meta istih studenata, ponovo se našao na udaru. Građani i studenti izražavaju ogorčenje zbog toga što se javni prostori i kulturne institucije pretvaraju u punkteve političkog aktivizma, bez ikakve odgovornosti. U ovom kontekstu, tri ključne tačke iz dokumenta su izazvale najviše reakcija na društvenim mrežama:
1. Pokret priznaje da mu preti raspad i traži način da „preživi“ do 1. novembra.
2. U slučaju izbora, planiraju novi upad u SKC i formiranje paralelnih struktura.
3. Rektor se navodno koristi situacijom za lične ciljeve.
Reakcije na društvenim mrežama ne prestaju, a mnogi korisnici se pitaju dokle će se tolerisati zloupotreba institucija i javnog prostora u cilju političkog opstanka i ambicija malog broja studenata blokadera. Ova situacija postavlja pitanje odgovornosti institucija i njihovog odgovora na ovakve izazove.
Nakon višemesečnih blokada i haosa koji su obeležili akademsku zajednicu, javnost sa pravom očekuje da se institucije konačno oglase i preduzmu mere kako bi se situacija stabilizovala. Aktivnosti blokadera mogu imati dugoročne posledice po obrazovni sistem, a neophodno je da nadležni reaguju kako bi zaštitili interese studenata i očuvali integritet akademskih institucija.
U svetlu ovih događaja, važno je postaviti pitanje kako će nadležni reagovati i koje konkretne korake će preduzeti da bi se sprečila dalja eskalacija situacije. Javnost se pita da li će institucije konačno stati na put ovakvim zloupotrebama i ponovo uspostaviti red na univerzitetima, ili će se nastaviti sa tolerisanjem ovakvih aktivnosti.
Ova situacija takođe podseća na šire društvene probleme u Srbiji, gde se politička aktivnost često prepliće sa obrazovnim sistemom, što može dovesti do ozbiljnih posledica po sve strane. U tom kontekstu, važno je da se svi akteri, uključujući i studente, rektore i administraciju, uključe u dijalog kako bi se pronašlo rešenje koje će omogućiti normalno funkcionisanje akademskih institucija.
Na kraju, javnost s nestrpljenjem očekuje da li će se institucije oglasiti i kako će reagovati na ovu situaciju koja ne prestaje da izaziva zabrinutost i podeljenost među studentima i građanima. U vremenu kada se suočavamo sa brojnim izazovima, važno je očuvati integritet obrazovnog sistema i omogućiti studentima da se fokusiraju na svoje obrazovanje, a ne na političke sukobe.
