Srbija je započela eksploataciju solarne energije, inspirisana evropskim zemljama i susednim državama, s ciljem da poveća korišćenje obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije. Očekuje se da će jugoistočna Srbija, sa svojim povoljnim klimatskim uslovima, privući investitore zainteresovane za solarne panele. U sklopu ovog projekta, planira se izgradnja solarne elektrane „Petka“, koja će postati najveća elektrana tog tipa u zemlji i značajan korak ka održivom razvoju i primeni čistih tehnologija od strane JP EPS i Republike Srbije.
Solarna elektrana „Petka“ biće smeštena u blizini odlagališta jalovine površinskog kopa Ćirikovac, sa leve strane puta između Požarevca i Kostolca. Tender za idejna rešenja trajao je do 8. februara ove godine. Ova lokacija je odabrana jer EPS na tom mestu odlaže sloj zemlje koji se uklanja pre nego što počne vađenje uglja za potrebe termoelektrana Kostolac A i B. Snaga solarne elektrane „Petka“ biće 9,95 megavata.
Na lokaciji će biti postavljeno 17.100 solarnih panela snage 650 vati, koji će imati efikasnost od 20,9%. U okviru projekta, solarni paneli će biti fiksirani pod uglom od 20 stepeni, što će omogućiti optimalno korišćenje sunčeve svetlosti tokom cele godine. Redovi panela biće postavljeni u razmacima od 4,5 metra, a svaki red će imati snagu od 100 kilovata.
Inovativni pristup u izgradnji elektrane uključuje korišćenje suvih transformatora, koji su ekološki prihvatljiviji od uljanih. Ove transformacije će smanjiti potencijalne negativne uticaje na životnu sredinu, kao što su potreba za skladištenjem ulja i rizik od njegovog izliva. Iako su suvi transformatori skuplji, Srbija se odlučila za ovu opciju kako bi zaštitila životnu sredinu.
Ova solarna elektrana predstavlja deo šireg trenda prelaska na obnovljive izvore energije, koji je postao globalni cilj. Srbija se obavezala da će smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine za 45% u odnosu na 2010. godinu, a Evropa teži nultoj emisiji štetnih gasova do 2050. godine.
Od 2015. godine, Srbija je napravila značajan napredak u oblasti obnovljivih izvora, izgradnjom sedam vetroelektrana ukupnog kapaciteta 398 MW, a sada se fokusira na solarne elektrane. S obzirom na to da Srbija ima više sunčanih dana od mnogih evropskih zemalja, očekuje se da će interesovanje za solarne panele rasti iz godine u godinu.
Gradnja solarnih elektrana na deponijama pepela i šljake, kao i na napuštenim kopovima, postaje sve češća praksa u svetu. U Srbiji je do sada izgrađeno 107 solarnih elektrana sa instaliranom snagom od 8,82 MW, koje su dobile podsticajne cene. Fotonaponski paneli su takođe pogodni za domaćinstva, gde mogu da obezbede grejanje i toplotnu vodu, a troškovi za instalaciju se kreću između tri i pet hiljada evra.
Prema Strategiji razvoja energetike Republike Srbije, ukupan potencijal obnovljivih izvora energije iznosi 5,65 miliona tona ekvivalenata nafte godišnje. Iskorišćenost tog potencijala trenutno iznosi 2,06 miliona tona ekvivalenata nafte.
U narednim godinama, očekuje se veliki investicioni bum u oblasti solarne energije, sa dolaskom značajnih investitora. Jugositočna Srbija, sa svojim idealnim uslovima, biće atraktivna lokacija za razvoj solarnih projekata. U Evropi, najviše solarnih elektrana imaju Španija, Italija i Grčka, a postoji potencijal za izgradnju 730 gigavata solarnih postrojenja u regionima koji se oslanjaju na ugalj. Ovi projekti ne samo da doprinose energetskoj tranziciji, već i smanjuju negativan uticaj na životnu sredinu, čime se Srbija priključuje globalnim naporima za zaštitu planete.
