Srbija je, po ugledu na evropske i susedne zemlje, započela eksploataciju solarne energije kako bi povećala udeo obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji električne energije. U okviru ovog plana, planira se izgradnja solarne elektrane pod imenom „Petka“, koja će biti najveća elektrana tog tipa u Srbiji i predstavljaće značajan iskorak za JP EPS i Republiku Srbiju u primeni čistih tehnologija i održivog razvoja.
Solarna elektrana „Petka“ biće smeštena na odlagalištu jalovine iz površinskog kopa Ćirikovac, sa leve strane puta Požarevac-Kostolac. Tender za idejna rešenja izgradnje traje do 8. februara ove godine. Na ovom prostoru, EPS odlaže sloj zemlje koji se otkopava pre nego što se krene sa eksploatacijom uglja, koji se koristi u termoelektranama Kostolac A i B. Kapacitet solarne elektrane „Petka“ biće 9,95 megavata.
Na lokaciji „Petka“ biće postavljeno 17.100 solarnih panela snage 650 vati, sa efikasnošću od 20,9%. U okviru projekta, solarni paneli će biti fiksirani pod uglom od 20 stepeni u odnosu na horizontalu, što će smanjiti potrebu za ručnim podešavanjem tokom godine. Redovi panela biće formirani od dva reda postavljenih vertikalno, sa razmakom od 4,5 metra između njih.
Svaki red solarnih panela imaće snagu od 100 kilovati, a biće postavljeno 10 transformatorskih stanica sa pojedinačnom snagom od 1 MVA. Na lokaciji će biti izgrađeno i jedno razvodno postrojenje od 35 kV koje će povezati elektranu sa distributivnom mrežom. Inovacija u izgradnji ove elektrane je upotreba suvih transformatora, koji ne zagađuju životnu sredinu, iako su skuplji od običnih uljanih transformatora. Ova odluka će eliminisati potrebu za skladištenjem transformatorskog ulja, čime se dodatno štiti životna sredina.
Obnovljivi izvori energije postali su ključni faktor u energetskoj tranziciji ka karbonski neutralnoj ekonomiji, a Srbija se pridružila globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena. Države širom sveta, uključujući Srbiju, obavezale su se da će smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte i sprečiti povećanje prosečne temperature na planeti. Evropska unija je postavila ambiciozan cilj – nultu emisiju štetnih gasova do 2050. godine.
Od 2015. godine, Srbija je postigla značajan napredak u oblasti obnovljivih izvora energije, pre svega izgradnjom sedam vetroelektrana sa ukupnim kapacitetom od 398 MW, a takođe je započela radove na većem broju solarnih elektrana. Sa više sunčanih dana nego u Nemačkoj, očekuje se da će interesovanje za solarne elektrane rasti iz godine u godinu.
Gradnja solarnih elektrana na deponijama pepela i šljake, kao i na napuštenim kopovima uglja, postala je globalna praksa u okviru energetske tranzicije. U Srbiji je do sada izgrađeno 107 solarnih elektrana sa instalisanom snagom od 8,82 MW, koje su dobile podsticajne cene. Fotonaponski paneli su takođe pogodni za domaćinstva, a troškovi postavljanja panela se kreću između tri i pet hiljada evra, dok se veće solarne elektrane od dva kilovata najčešće biraju zbog povoljne cene.
Prema projekcijama Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, ukupni potencijal obnovljivih izvora energije u zemlji iznosi 5,65 miliona toe godišnje. Trenutna iskorišćenost iznosi 2,06 miliona toe nafte iz obnovljivih izvora energije.
U narednim godinama očekuje se investicioni bum u Srbiji u oblasti solarne energije, sa dolaskom velikih investitora. Najbolji uslovi za postavljanje solarnih panela su u jugoistočnoj Srbiji, što ukazuje na to da će ova područja privući investitore. U Evropi, Španija, Italija i Grčka prednjače po broju solarnih elektrana, dok se očekuje da će u regionima uglja u Uniji biti moguće izgraditi do 730 gigavata solarnih postrojenja koja bi zamenila prljavu tehnologiju.
