Penzioner Zoran Lazarević još jednom je potvrdio svoj status kralja brkova na takmičenju za najduže brkove, gde je osmi put zaredom osvojio titulu. Takmičenje se tradicionalno održava u okviru manifestacije „Prođoh Levač, prođoh Šumadiju“. Iako je pred ovogodišnje takmičenje greškom skratio svoje brkove za čak jedan metar, Lazarević je i dalje bio bez konkurencije, sa brkovima dugim skoro dva i po metra.
U razgovoru sa reporterkom Euronews Srbije, Lazarević je otkrio da se oseća loše zbog greške koju je napravio, naglašavajući da bi njegovi brkovi sada mogli biti još impresivniji da nije došlo do skraćenja. „Ne mogu da prebolim ovo što sam uradio. Sada bi bili sigurno tri metra“, rekao je Lazarević, koji uživa u pažnji koju njegovi brkovi privlače, posebno na takmičenjima.
Negovanje ovako dugačkih brkova zahteva posvećenost i vreme. Pre nego što izađe iz kuće, Zoran Lazarević mora da im posveti najmanje pola sata, a ponekad i više. Koristi posebne šampone kako bi brkovi bili mekši i čvršći, a duže pranje im pomaže da se opuste kako bi lakše mogli da se uviju i prebace iza uha. „Iako su danas dugački brkovi prava retkost, moj izgled privlači veliku pažnju“, dodaje on.
Na pitanje da li žene vole brkove, Lazarević odgovara potvrdno, ističući da na svakom takmičenju naprave od 50 do 100 fotografija s njim. Tokom svog radnog veka u Austriji, doživeo je brojne anegdote zbog svojih brkova, a jedna od najzanimljivijih je ta da su ga tamo nazivale po austrougarskom caru Francu Jozefu. „Ovi mladi danas ređe imaju brkove, ali starije žene ih obožavaju. Kad me vide, kažu: ‘Franc Jozef, evo ga Franc Jozef!’“, prisetio se Lazarević.
Ljubav prema brkovima nasledio je od svog oca, koji ih je takođe imao, ali mnogo kraće. Odluka da pusti brkove do nekoliko metara nije došla preko noći. Sve je počelo kada je otišao u penziju 2011. godine. „Kad sam otišao u penziju, rekoh: ‘E, sad ću ja da pustim bar do metar.’ Kada je došlo do metra, rekoh: ‘Ajde do dva.’“, objašnjava Lazarević.
Zoran Lazarević takođe ima zanimljive priče iz prošlosti vezane za svoje brkove. Tokom vojnog roka, prvi put ih je obrijao, a drugi put je imao problema kada je krenuo u Austriju. „U armiji sam ih prvi put obrijao, a onda kada sam prvi put pošao u Austriju, napravio sam grešku jer nisam znao da ne smem da idem bez brkova“, objašnjava on, dodajući da je zbog toga bio isteran iz voza.
Danas, Lazarević ne planira da se odrekne svog zaštitnog znaka. Njegova osma uzastopna titula na takmičenju potvrđuje da u disciplini najdužih brkova u Srbiji još nema ozbiljnu konkurenciju. Zoran se već priprema za sledeće takmičenje, sa ambicijom da njegovi brkovi ponovo dostignu tri metra. Ovaj neobični hobi donosi mu radost i osećaj postignuća, što ga motiviše da nastavi sa negovanjem svojih brkova.
U celini, priča o Zoranu Lazareviću i njegovim izvanrednim brkovima nije samo priča o takmičenju, već i o strasti, tradiciji i ličnom identitetu, koji se kroz godine oblikovao i postao simbol njegovog života. Njegova posvećenost i ljubav prema brkovima čine ga jedinstvenim likom u savremenom društvu, gde su dugački brkovi prava retkost.
