Zoran Milanović, predsednik Hrvatske, nedavno je izneo oštru kritiku na račun evropske birokratije, ističući da ne zna ko čini ovu instituciju, ali da ona ne predstavlja njegove stavove. Ova izjava usledila je nakon što su se pojavili različiti komentari iz Brisela o političkoj situaciji u Hrvatskoj i njenom mestu unutar Evropske unije.
Milanović je naglasio da se oseća distancirano od odluka i izjava koje dolaze iz evropskih institucija, smatrajući da one ne odražavaju realnost u Hrvatskoj. On je ukazao na to da se često donose odluke koje ne uzimaju u obzir specifičnosti i potrebe zemalja članica, što može dovesti do problema u implementaciji tih odluka na lokalnom nivou.
Predsednik je takođe istakao da je važno da se čuje glas svake članice EU, a ne samo onih koji su na visokim pozicijama. Milanović je naglasio da bi trebalo više slušati i uvažavati mišljenja i stavove manjih zemalja, koje često ostaju zapostavljene u velikim političkim raspravama. On je dodao da je Hrvatska, kao nova članica EU, još uvek u procesu prilagođavanja i da bi njen glas trebao biti jači u evropskim institucijama.
U poslednje vreme, Milanović je često kritikovao i unutrašnju politiku, kao i neke odluke koje su donete na nivou EU, smatrajući da se one ne poklapaju sa interesima hrvatskog naroda. Njegova retorika podseća na sve učestaliju debatu o suverenitetu država članica u odnosu na centralizovane odluke EU, što je postalo posebno relevantno u svetlu aktuelnih globalnih izazova.
Govoreći o konkretnoj situaciji, Milanović se osvrnuo na nedavna dešavanja u vezi sa migrantima i izbeglicama, ističući da je Hrvatska pod pritiskom zbog svog geografskog položaja. On je podsetio da je Hrvatska na prvoj liniji fronte kada su u pitanju migracije i da je neophodno da se pronađu rešenja koja će biti u skladu sa realnim potrebama zemlje.
Milanović je takođe naveo da je važno da EU razvije efikasne strategije za upravljanje migracijama, kako bi se zaštitili interesi svih zemalja članica. Prema njegovim rečima, Hrvatska ne može biti jedina zemlja koja snosi teret problema koji su globalne prirode, te je neophodno da se pronađe zajednički pristup koji bi olakšao situaciju.
U okviru svojih izjava, Milanović se dotakao i pitanja ekonomije i finansijske podrške iz EU. On je izrazio zabrinutost da bi sredstva koja dolaze iz Brisela mogla biti usmerena na projekte koji ne odgovaraju potrebama i prioritetima Hrvatske, što bi moglo imati dugoročne posledice po razvoj zemlje.
Predsednik Hrvatske je takođe ukazao na to da je potrebno više transparentnosti u radu evropskih institucija, kao i da bi građani trebali biti bolje informisani o tome kako se donose odluke koje direktno utiču na njihov život. On je pozvao na veću odgovornost i otvorenost, kako bi se povratilo poverenje građana u EU.
Na kraju, Milanović je istakao da je važno da se razvije dijalog između zemalja članica i evropskih institucija, kako bi se postigla veća harmonija i razumevanje. On je naglasio da je svaki glas važan i da bi se svi trebali boriti za svoje interese i prava unutar zajednice.
Ove izjave izazvale su različite reakcije u javnosti, a mnogi analitičari smatraju da Milanović pokušava da se pozicionira kao lider koji jasno brani interese svoje zemlje. Ova retorika može uticati na buduće odnose Hrvatske sa drugim zemljama članicama EU, kao i na unutrašnju političku scenu, gde se očekuje da će se pitanja suvereniteta i evropske integracije i dalje intenzivno raspravljati.
