Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SDSM) Milorad Dodik je u izjavi za medije osudio ponašanje publike u Sarajevu tokom utakmice između muške košarkaške reprezentacije Srbije i Bosne i Hercegovine. Prema njegovim rečima, „mržnja koja je večeras demonstrirana u Sarajevu prema Srbima nikada nije ni prestajala od rata“. Ovaj incident se dogodio tokom intoniranja himne Srbije, kada je publika zviždala i skandirala pogrdne uzvike, što je Dodik nazvao jasnim pokazateljem da Sarajevo ne želi koegzistenciju sa Srbima.
Utakmica, koja se odigrala u Skenderiji, bila je deo kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2027. godine. Srbija je na kraju pobedila Bosnu i Hercegovinu rezultatom 74:72, ali je atmosfera na tribinama bila daleko od sportski fer. „Zvižduci našoj himni koji su odjekivali u Skenderiji pokazuju da Sarajevo ne želi život sa Srbima, jer je himna Srbije i naša himna“, ističe Dodik. On se posebno osvrnuo na komentare jednog od sportskih novinara, koji je, prema njegovim rečima, zaboravio da u Bosni i Hercegovini žive i Srbi.
Dodik je naglasio da ovakvi incidenti nisu novost i da su deo šireg problema odnosa između srpskog naroda i drugih etničkih grupa u Bosni i Hercegovini. „Ove tenzije su prisutne već dugo vremena i ne mogu se ignorisati“, rekao je on, dodajući da je potrebno raditi na pomirenju, ali i da su potrebne jasne reakcije na ovakve provokacije.
Sport i politika neretko se prepliću na Balkanu, a ovaj incident je samo jedan od mnogih primera. Mnogi navijači na tribinama su izrazili svoje nezadovoljstvo, dok su neki drugi pozvali na suzdržanost i sportski duh. „Nikada nećemo navijati za tu njihovu BiH“, zaključio je Dodik, naglašavajući da je za njega i njegove pristalice reprezentacija Srbije prioritet.
S obzirom na istorijske tenzije i sukobe koji su obeležili region, ovakvi incidenti mogu dodatno pogoršati već napetu situaciju. U prošlosti su se slični događaji dešavali tokom raznih sportskih takmičenja, a reakcije javnosti su često bile polarizovane. Mnogi se pitaju kako bi ovakve situacije mogle uticati na odnose između naroda u Bosni i Hercegovini i na šire društvene i političke kontekste.
U međuvremenu, reakcije na Dodikovu izjavu su bile pomešane. Dok su neki podržali njegov stav i ukazali na potrebe za većim razumevanjem i poštovanjem među narodima, drugi su ga optužili za podsticanje mržnje i netrpeljivosti. Ova situacija ponovo otvara pitanja o identitetu, nacionalizmu i budućnosti Bosne i Hercegovine.
Mnogi analitičari smatraju da je važno raditi na izgradnji međusobnog poverenja i razumevanja, a ne na potpirivanju tenzija. Bez obzira na sportsku rivalstvo, neophodno je da se svi akteri, uključujući političare, trude da promovišu mir i stabilnost u regionu.
Na kraju, incident u Sarajevu tokom utakmice Srbije i Bosne i Hercegovine pokazuje da su sport i politika nerazdvojno povezani na Balkanu, a da će biti potrebno vreme i trud da se prevaziđu duboke podele koje postoje. Ovaj događaj može poslužiti kao povod za dalju diskusiju o tome kako sport može biti sredstvo pomirenja umesto sukoba, ali i kao upozorenje na to koliko je važno raditi na zajedničkoj budućnosti.
