KATA je moja mlađa sestra. Tog jutra je spakovala keks i knjige. U školu je ušla živa, a izašla mrtva. Vaš sin je u školu poneo oružje. Nije otišao da uči. Vi i vaš sin ste mi oduzeli sestru. Ne zavaravajte se, krivi ste. Ove teške reči izgovorila je Natalija Martinović, sestra ubijene Katarine, tokom suđenja roditeljima dečaka Koste, koji je 3. maja 2023. godine izvršio masovni zločin u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Kosta je u ovom strašnom incidentu ubio devet učenika i školskog čuvara, dok je još šest osoba ranio. Njegovim roditeljima, Miljani i Vladimiru Kecmanović, sudi se za zanemarivanje deteta, a Vladimiru i za teško delo protiv opšte sigurnosti.
U završnoj reči, punomoćnik porodice, Nikola Nikodinović, izneo je poruke između Koste i njegove majke, koje su sugerisale ozbiljne probleme u njihovom odnosu. Kosta je svojoj majci pisao „mrzim te“, dok je ona njemu slala uvredljive poruke. Ova komunikacija sugeriše da su u porodici postojali ozbiljni problemi u vaspitanju i međusobnim odnosima. Ponovljeno suđenje okončano je, a sudija Dragan Martinović zakazao je objavu presude za 18. jun, kada će detaljno analizirati sve dokaze.
Glavni tužilac, Nenad Stefanović, tražio je maksimalnu kaznu za Vladimira Kecmanovića od 14 godina i 11 meseci zatvora, dok je za Miljanu predložio tri godine zatvora. On je istakao da je Vladimir obučio svoje dete da rukuje oružjem i da nije obezbedio adekvatne uslove za njegovo čuvanje, što je doprinelo tragediji. Tužilac je naglasio da roditelji nisu ispunili svoju dužnost vaspitanja, čime su stvorili uslove za tragediju koja se dogodila.
Majka ubijenog Andrije Čikića, Suzana Stanković Čikić, govorila je o zanemarivanju koje je Kosta trpeo od strane svojih roditelja. Izrazila je tugu što nije imala priliku da bolje upozna svog sina i da se više posveti njegovim osećanjima. Miljana Martinović, majka ubijene Katarine, takođe je naglasila da je nečinjenje roditelja dovelo do zločina, izražavajući želju da čuje iskreno kajanje od Kecmanovića.
Advokat Kecmanovića, Irina Borović, zatražila je oslobađanje svojih klijenata, tvrdeći da nije dokazano da su izvršili krivična dela. Ona je istakla da je Kosta jedini nosilac odgovornosti za svoje postupke i da su njegovi roditelji sarađivali sa nadležnim organima.
Tokom završne reči, Vladimir i Miljana Kecmanović su se rasplakali. Vladimir je rekao da će teret onoga što je njegovo dete učinilo nositi do kraja svog života, dok je Miljana istakla da je teško pronaći prave reči u ovakvoj situaciji. Oboje su izrazili žaljenje i saosećanje prema porodicama žrtava, naglašavajući da su njihova osećanja uvek bila usmerena ka tragičnim posledicama koje su nastale iz postupaka njihovog sina.
Ova tragedija je otvorila važna pitanja o roditeljskoj odgovornosti i vaspitanju. Mnogi se pitaju kako je moguće da se ovakav incident dogodio i šta se može učiniti da se spreče slične tragedije u budućnosti. Roditeljska odgovornost mora biti prepoznata i sankcionisana, ne samo zbog pravde, već i zbog zaštite budućih generacija. Ova situacija je pokazatelj da je potrebno više pažnje posvetiti deci, njihovim emocijama i potrebama, kako bi se izbegla slična tragedija.
Ova priča nas podseća na to koliko je važno slušati decu, razumeti njihove probleme i pružiti im podršku. U društvu gde se često zanemaruju emocionalne potrebe mladih, ovakvi događaji su alarmantna opomena da je potrebno preispitati naše pristupe vaspitanju i međuljudskim odnosima.
