Agencija Fič je nedavno potvrdila kreditni rejting Hrvatske na nivou A- sa stabilnim izgledima, ističući da zemlja nastavlja sa snažnim privrednim rastom i odgovornom fiskalnom politikom. U izveštaju agencije, naglašava se da Hrvatska koristi prednosti članstva u Evropskoj uniji i evrozoni, ali se istovremeno upozorava na veliku zavisnost od turizma. Ova grana privrede, zajedno sa povezanim delatnostima, čini oko 25 odsto ukupne ekonomske aktivnosti zemlje.
Hrvatska se suočava sa rizicima usled prekomernog oslanjanja na turizam, što je čini posebno podložnom spoljnim šokovima i promenama međunarodne potražnje. U tom kontekstu, Fič je u svom izveštaju ocenio da će rast hrvatske privrede usporiti sa 3,4 odsto u 2025. na 2,4 odsto u 2026. godini, iako će se ovaj rast i dalje kretati iznad proseka evrozone.
Privatna potrošnja ostaje glavni pokretač rasta, dok će investicije biti podržane sredstvima iz fondova Evropske unije. Hrvatska je među najuspešnijim članicama u povlačenju sredstava iz Mehanizma za oporavak i otpornost (RRF). Do jula 2026. godine, isplaćeno je 7,3 milijarde evra od ukupno planiranih 10 milijardi evra. Međutim, od 2028. godine se očekuje znatno manji priliv novca u novom višegodišnjem budžetskom okviru EU, što bi moglo negativno uticati na hrvatsku privredu.
Fič takođe ukazuje na to da Hrvatska gubi deo cenovne konkurentnosti usled brzog rasta plata i troškova rada. Kao rezultat toga, neto izvoz više neće biti tako snažan podsticaj kao što je bio nakon pandemije. Prosečna inflacija u zemlji očekuje se na nivou od 4,2 odsto ove godine, što je među najvišim stopama u evrozoni, pre svega zbog rasta cena energije i usluga.
Pored toga, javni dug Hrvatske bi trebalo da se stabilizuje na oko 56 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok će budžetski deficit ostati blizu tri odsto BDP-a. Ove informacije su objavljene na zvaničnoj veb stranici agencije Fič, koja prati ekonomske trendove i reputaciju država u pogledu kreditnog rejtinga.
U svetlu ovih saznanja, analitičari smatraju da Hrvatska mora diversifikovati svoju ekonomiju i smanjiti zavisnost od turizma kako bi se zaštitila od potencijalnih kriza. Ovaj izazov postaje sve važniji s obzirom na globalne ekonomske promene i nestabilnosti koje mogu uticati na turističku potražnju.
Hrvatska je tokom poslednjih godina ostvarila značajan napredak u privrednom razvoju, ali se suočava sa izazovima koji dolaze s prekomernim oslanjanjem na turizam. Mnogi stručnjaci predlažu da se fokusira na razvoj drugih sektora, kao što su tehnologija i inovacije, kako bi se stvorili novi izvori rasta i radnih mesta.
U tom smislu, vlada bi mogla da igra ključnu ulogu u stimulisanju investicija u različite sektore, kao i u unapređenju obrazovnog sistema kako bi se obezbedila radna snaga koja može odgovoriti na potrebe modernog tržišta. Takođe, potrebna su ulaganja u infrastrukturu i održive projekte koji bi mogli doprineti dugoročnom razvoju.
Na kraju, kako bi se osigurala stabilnost i otpornost privrede, Hrvatska će morati da preispita svoje trenutne ekonomske politike i strategije, kako bi se uspešno suočila sa budućim izazovima i prilagodila promenama u globalnoj ekonomiji.
