U Prištini je večeras održan važan sastanak između vršioca dužnosti premijera Aljbina Kurtija, lidera pokreta Samoopredeljenje, i predsednika Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumira Abdidžikua. Ovaj sastanak je imao za cilj da se postigne dogovor o formiranju institucija nakon vanrednih izbora održanih 7. juna, ali nažalost, dogovor nije postignut.
Kurti je, nakon tročasovnog sastanka, izjavio da su razgovarali o različitim pristupima i mogućnostima, ali da konkretan sporazum nije postignut. On je naglasio da je potrebno da se postigne politički sporazum koji će poštovati rezultate izbora. Kurti je istakao da će komunikacija između njegovog pokreta i DSK-a biti nastavljena, naglašavajući da niko ne želi nove izbore, ali je upozorio da bi do njih moglo doći ako se ne postigne dogovor.
Takođe, Kurti je izrazio spremnost da se sastane sa liderima Demokratske partije Kosova (DPK) Bedrijem Hamzom i Alijanse Ardijanom Đinijem, koji su odbili njegov prethodni poziv na razgovore. DPK je jasno stavila do znanja da će ostati u opoziciji, dok Alijansa nije pokazala interesovanje za ulazak u vladu.
Konstitutivna sednica Skupštine privremenih institucija samouprave zakazana je za 6. avgust, a rok za konstituisanje parlamenta je 7. avgust. Ova sednica predstavlja ključni trenutak, jer je od nje zavisna dalja politička stabilnost i formiranje vlade.
Prema konačnim rezultatima vanrednih izbora, pokret Samoopredeljenje je osvojio 53 mandata, dok su DPK i DSK osvojili 22 i 18 mandata, redom. Alijansa je dobila sedam poslaničkih mesta. Od 10 mandata koji su zagarantovani predstavnicima Srba, Srpskoj listi je pripalo devet, dok je Građanskoj inicijativi „Za slobodu, pravdu i opstanak“ pripao jedan mandat.
Interesantno je primetiti da je Građanska inicijativa „Za slobodu, pravdu i opstanak“ osvojila značajan broj glasova u sredinama gde Srba već dugo nema, s obzirom na to da su proterani od 1999. godine. Ovi podaci ukazuju na kompleksnost političke situacije na Kosovu i na to kako se demografske promene odražavaju na političku dinamiku.
Novi saziv Skupštine privremenih institucija treba da izabere vladu i predsednika privremenih institucija. Za izbor vlade potrebno je obezbediti 61 glas, dok je za izbor predsednika potrebno 80 glasova u prva dva kruga glasanja. Predsednik privremenih institucija mora biti izabran u roku od 60 dana od konstituisanja Skupštine.
Važno je napomenuti da su vanredni izbori održani 7. juna zbog toga što prethodna Skupština nije uspela da izabere predsednika privremenih institucija u roku koji je odredio Ustavni sud u Prištini. Ovaj propust je doveo do političke krize, koja se sada nastavlja usled nepostizanja dogovora među strankama.
S obzirom na trenutnu situaciju, politički analitičari smatraju da je ključno da se postigne konsenzus među strankama kako bi se izbegla dalja politička nestabilnost. Mnogi se nadaju da će nastavak pregovora između Kurtija i Abdidžikua, kao i potencijalni razgovori sa DPK i Alijansom, doprineti pronalaženju rešenja koje će omogućiti formiranje funkcionalne vlade.
U svetlu svih ovih događaja, budućnost političke situacije na Kosovu ostaje neizvesna, a građani s nestrpljenjem očekuju kako će se situacija razvijati u narednim danima. U ovom trenutku, jasno je da je potrebno političko jedinstvo i spremnost na kompromis kako bi se obezbedila stabilnost i napredak Kosova.
