ŽENEVA – Direktor Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adanom Gebrejesus upozorio je da ekstremne vrućine predstavljaju rastuću i potencijalno smrtonosnu prijetnju, koja godišnje odnosi oko pola miliona života širom svijeta. Ovaj alarmantni podatak iznijet je tokom nedavne konferencije za novinare, gdje je istaknuta potreba za hitnim djelovanjem kako bi se smanjio uticaj klimatskih promjena na zdravlje ljudi.
Tokom svog obraćanja, Gebrejesus je naglasio da su ekstremne vrućine, koje su se povećale usljed klimatskih promjena, posebno opasne za ranjive grupe, uključujući starije osobe, djecu i osobe sa hroničnim bolestima. On je takođe istakao da su toplotni talasi sve učestaliji i intenzivniji, što dovodi do porasta broja smrtnih slučajeva zbog dehidratacije, toplotnog udara i drugih povezanih zdravstvenih problema.
Prema izveštaju SZO, više od 250.000 dodatnih smrtnih slučajeva godišnje može se očekivati u periodu od 2030. do 2050. godine zbog klimatskih promena, pri čemu su ekstremne vrućine jedan od glavnih faktora. U tom kontekstu, Gebrejesus je pozvao vlade i zajednice širom sveta da preduzmu konkretne korake kako bi se zaštitili najugroženiji.
Direktor SZO je ukazao na važnost povećanja svesti o rizicima koje donose visoke temperature i potrebu za usvajanjem strategija koje će pomoći u smanjenju uticaja vrućine na zdravlje. Ovo uključuje razvoj javnozdravstvenih kampanja, pravljenja planova za hitne situacije i poboljšanje infrastrukture kako bi se osiguralo da ljudi imaju pristup hladnim mestima tokom vrućih dana.
Osim toga, SZO je naglasio važnost međunarodne saradnje u borbi protiv klimatskih promena. Gebrejesus je rekao da je potrebno da zemlje zajedno rade na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji su glavni uzrok globalnog zagrevanja. „Klimatske promene ne poznaju granice i zahtevaju zajednički odgovor svih nacija“, istakao je on.
U ovoj borbi protiv ekstremnih vrućina, važnu ulogu igraju i lokalne zajednice. Mnoge gradove širom sveta već su počele da implementiraju strategije za smanjenje toplotnih efekata, uključujući sadnju drveća, izgradnju zelenih krovova i poboljšanje urbanog planiranja. Ove inicijative ne samo da pomažu u smanjenju temperature u urbanim sredinama, već i doprinose opštem poboljšanju kvaliteta života.
SZO takođe naglašava važnost obrazovanja i informisanja građana o načinima zaštite tokom vrućih dana. Ljudi bi trebali biti svesni simptoma toplotnog udara i znati kako da se zaštite, uključujući pravilno hidraciju, izbegavanje izlaska tokom najtoplijih delova dana i korišćenje zaštitne odeće.
Ipak, uprkos povećanim upozorenjima i naporima da se smanji uticaj klimatskih promena, mnoge zemlje i dalje se suočavaju s izazovima u implementaciji efikasnih strategija. Prema nekim izvorima, finansijski resursi i politička volja često su ograničeni, što otežava usvajanje i sprovođenje potrebnih mera.
U svetlu ovih informacija, Gebrejesus je pozvao sve zemlje da prepoznaju ozbiljnost situacije i da hitno deluju kako bi zaštitili zdravlje svojih građana. „Moramo delovati brzo i odlučno, jer svaka izgubljena sekunda može značiti još jedan izgubljeni život“, zaključio je on.
Očekuje se da će se naredni sastanak lidera država na temu klimatskih promena fokusirati na rešavanje ovih pitanja i pronalaženje rešenja koja će pomoći u smanjenju opasnosti koje donose ekstremne vrućine. SZO će nastaviti da prati situaciju i pruža podršku zemljama u njihovim naporima da se suoče s ovim izazovima.
