Ova sezona voćarskih kultura u Srbiji može se opisati kao izuzetno uspešna, sa prvim poluvremenom koje je donelo odlične rezultate, dok su drugi aspekti sezone još uvek u fazi obećanja. Iako se ne očekuje rekordna berba, procene govore da bi finalni bilans mogao preći milion i po tona. Vremenske prilike su doprinosile dobrom rodu, ali su velike količine voća izazvale i probleme za proizvođače koji se bore da povrate uloženi novac.
Agroekonomista Milan Prostran ističe da su voćari suočeni s izazovima tržišta, gde prevelika ponuda može sniziti otkupne cene. Iako se očekuje da će ovogodišnja proizvodnja, posebno kajsija, šljive, trešnje i breskve, biti iznad proseka, proizvođači se suočavaju s poteškoćama u ostvarivanju profitabilnosti. Naime, velike količine voća mogu dovesti do smanjenja otkupnih cena, što otežava povraćaj investicija.
Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, smatra da će višak voća naći svoje mesto u prehrambenoj industriji, gde se koristi za proizvodnju rakije, vina, sokova i džemova. Otkupne cene za plodove namenjene industriji su niže, ali se mnogi proizvođači opredeljuju za ovu opciju kako bi izbegli rizik od niske otkupne cene za svežu potrošnju.
Na tržištu, domaćice će moći da iskoriste povoljne cene voća, što će im omogućiti da pripreme slatka i džemove. U marketima se cena tegle džema kreće od 236 do 680 dinara, što dodatno podstiče potražnju među potrošačima.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Nenad Magazin, naglašava da je ova godina jedna od najrodnijih u poslednjoj deceniji. Očekuje se da će rod šljive biti rekordno visok, ali se istovremeno očekuje i niža cena zbog poteškoća u izvozu. Magazin naglašava da je važno da proizvođači budu svesni da visoki prinosi ne garantuju i visoke prihode, te se mora pristupiti s oprezom.
S druge strane, u sektoru žitarica, situacija je izvanredna. Sve žitarice koje su jesenas posejane daju odlične rezultate, a pšenica, raž, ovas i ječam donose dobar rod. Agroekonomista Prostran ističe da će rekordan rod žitarica osigurati prehrambenu sigurnost, posebno u proizvodnji hleba.
Međutim, poljoprivrednici su svesni opasnosti koje nosi vreme. Nepogode i suša mogu da predstavljaju ozbiljnu pretnju, zbog čega se mora biti spreman na sve. Prostran naglašava da su ratarske kulture poput kukuruza, soje, šećerne repe i suncokreta trenutno u dobrom stanju, što dodatno podstiče optimizam među proizvođačima.
Dragan Jovanović iz Aranđelovca, koji se bavi uzgojem višanja, navodi da je njegova berba ove godine bila izvanredna, ali se suočava s problemima u vezi s otkupnim cenama. Iako je rod bio dobar, niske otkupne cene primorale su ga da zamrzne višnju i prodaje je u manjim pakovanjima. Prva klasa višanja se prodaje za 80 dinara po kilogramu, dok se otkup druge klase, koja je manja i slabijeg kvaliteta, prodaje za 35 do 40 dinara.
U zaključku, iako je ova godina donela odličan rod u voćarstvu i ratarstvu, izazovi na tržištu i nepredvidivosti vremena ostavljaju prostor za zabrinutost među proizvođačima. Potrebno je prilagoditi se situaciji i tražiti nove načine za valorizaciju dobrih prinosa kako bi se osigurao održiv razvoj poljoprivrede u Srbiji.
