Prosečna cena regularnog benzina u Sjedinjenim Američkim Državama dostigla je na Dan rada (Labor Day) 4,15 dolara po galonu, što je otprilike 3,57 evra, prema podacima američke automobilske asocijacije AAA. Ovaj iznos predstavlja najviši nivo ikada zabeležen za ovaj praznik, a cena je gotovo dolar po galonu viša nego tokom istog dana prošle godine. Takođe, ona je značajno iznad prethodnog rekorda od 3,82 dolara (3,29 evra) iz 2012. godine.
Iako su trenutne cene visoke, one su i dalje ispod apsolutnog rekorda od 5,02 dolara po galonu, koji je zabeležen u junu 2022. godine. Osim toga, prosečna cena dizela dostigla je 5,90 dolara po galonu, odnosno oko 5,08 evra, što predstavlja novi istorijski rekord.
Povećane cene goriva su u velikoj meri posledica trenutnog sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, kao i poremećaja u transportu nafte kroz Ormuski moreuz. Promet sirove nafte kroz ovaj strateški plovni put značajno je smanjen, dok Iran odbija da ga ponovo otvori, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu.
Visoke cene dizela imaju dodatni uticaj na potrošače, jer se ovaj energent široko koristi u kamionskom transportu i drugim sistemima za dostavu robe. Uvećani troškovi prevoza se često prenose na cene hrane i drugih proizvoda, što dodatno opterećuje budžete američkih domaćinstava.
Američki ministar energetike Kris Rajt izjavio je da administracija predsednika Donalda Trampa preduzima mere za povećanje proizvodnje nafte i da tržišta očekuju pad cena goriva u narednim mesecima. Terminska tržišta trenutno ukazuju na mogućnost da cena benzina u novembru bude oko 35 centi po galonu niža nego danas.
Uobičajeno je da cene benzina počnu da padaju po završetku letnje sezone putovanja, kada rafinerije prelaze na proizvodnju jeftinije zimske mešavine goriva. Međutim, ove godine dodatnu neizvesnost donose problemi u rafinerijama, visoke temperature u Teksasu, kao i ukrajinski napadi dronovima na ruske rafinerije i pad proizvodnje kineskih rafinerija.
Trenutno, američke rafinerije rade sa iskorišćenošću kapaciteta od oko 98 procenata, a eventualni problemi u proizvodnji ili novi uragani mogli bi dodatno otežati pad cena. Prema podacima Univerziteta Braun, povećane cene benzina i dizela od početka rata sa Iranom koštale su američka domaćinstva u proseku više od 741 dolar, odnosno oko 638 evra.
U svetlu ovih informacija, potrošači u Sjedinjenim Američkim Državama suočavaju se sa izazovima koje donose visoke cene goriva. Ove cene ne utiču samo na troškove prevoza, već se reflektuju i na cene osnovnih životnih namirnica, što dodatno otežava svakodnevno funkcionisanje domaćinstava.
Analitičari smatraju da je situacija na tržištu goriva kompleksna i da će se dalji razvoj događaja pratiti sa velikom pažnjom. Potrošači su već počeli da traže alternativne načine transporta i smanjenje potrošnje, dok se očekuje da će vlada učiniti dodatne napore kako bi stabilizovala tržište i pomogla građanima da se nose sa sve višim troškovima goriva.
Ove informacije su relevantne i za analizu globalnih tržišta energenata, jer visoke cene nafte utiču na ekonomiju širom sveta. U tom kontekstu, važno je pratiti kako će se situacija razvijati u narednim mesecima, posebno u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija i klimatskih promena koje takođe mogu uticati na proizvodnju i distribuciju nafte.
