U prvom polugodištu 2026. godine, prosečna cena vikendica u Srbiji iznosila je 35.523 evra, dok je medijalna cena dostigla 30.000 evra. Ovi podaci, koje je objavio Republički geodetski zavod (RGZ), pokazuju da je prosečna cena porasla za 18,21 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Međutim, stručnjaci upozoravaju da treba biti oprezan prilikom tumačenja ovih podataka, jer su u pitanju tržišta sa malim brojem transakcija.
Milić Đoković, licencirani procenitelj nekretnina, ističe da mala stopa prometa može značajno uticati na statistiku. Na primer, ako se na tržištu pojavi nekretnina sa ekstremno visokom ili niskom cenom, to može drastično promeniti prosek. RGZ analizira samo vikendice čija je površina zemljišta veća od 20 kvadratnih metara i gde je vrsta pravnog posla kupoprodaja.
Među gradovima, najviša prosečna cena vikendica registrovana je u Novom Sadu, gde je ona iznosila 90.678 evra, a medijalna cena je bila 95.000 evra, što predstavlja porast od gotovo 20% u odnosu na prethodnu godinu. Sopot i Sremski Karlovci takođe beleže visoke cene, s tim da je Sremski Karlovci zabeležio najveći međugodišnji rast od 105,42%. U Irigu, prosečna cena iznosila je 50.600 evra, a u Grockoj 52.750 evra, uz značajne poraste cena u odnosu na prethodnu godinu.
Đoković objašnjava da povećanje cena u Sremskim Karlovcima i Irigu nije iznenađenje, s obzirom na njihov položaj između Beograda i Novog Sada. Ova područja, koja se nalaze blizu Fruške gore, postaju sve privlačnija zbog svoje blizine velikim gradovima. On predviđa da će blizina urbanih sredina ostati ključni faktor u budućem razvoju potražnje za vikendicama.
Osim promene cena, primetan je i trend promene namene vikendica. Mnogi kupci ih više ne vide samo kao mesta za odmor, već kao alternativu za život u gradu. Đoković napominje da je život u gradovima sve skuplji, zbog čega se ljudi odlučuju za vikendice koje su postale kuće za svakodnevni život. Hibridni način rada, koji omogućava rad od kuće, dodatno podstiče ovu potražnju.
Finansijski uslovi, poput povoljnijih stambenih kredita za mlade, takođe igraju značajnu ulogu u povećanju potražnje za nekretninama van urbanih sredina. Mnogi ljudi traže pristupačne kuće u blizini velikih gradova, jer ne mogu priuštiti stanove u samom gradu. Ova potražnja dodatno se povećava zbog širenja gradova, što čini prigradske i ruralne lokacije sve atraktivnijim.
Međutim, Đoković naglašava da dostupnost infrastrukture ostaje ključna za dugoročnu potražnju. U blizini velikih gradova obično postoji bolja infrastruktura, kao što su struja, voda i putevi, što je važno za ljude koji žele da žive u tim oblastima. S druge strane, u udaljenijim i slabije razvijenim područjima, problemi sa svakodnevnim funkcionisanjem mogu biti značajni, uključujući poteškoće u pronalaženju majstora ili neadekvatnu infrastrukturu.
U vezi s izborom između kuće i apartmana kao vikendice, Đoković smatra da ne postoji univerzalno pravilo. Kuće nude veći komfor i dvorište, ali zahtevaju i veća ulaganja. S druge strane, apartmani su jednostavniji za održavanje, ali nude manje prostora i udobnosti. Pre kupovine vikendice, kupci bi trebali da razmotre sve troškove, uključujući održavanje, i koliko često će koristiti nekretninu.
Na kraju, Đoković očekuje da će se tržište vikendica sve više fokusirati na atraktivne lokacije, dok će nekretnine u manje dostupnim područjima ostati jeftinije.
