Rezultati novog istraživanja pokazuju da više od polovine centralnih banaka planira da smanji svoje dolarske rezerve tokom naredne decenije, što je prvi put da je ovakav trend zabeležen. Ovo istraživanje, koje je sprovela nezavisna istraživačka organizacija OMFIF sa sedištem u Londonu, ukazuje na rastući politički rizik povezan sa američkom valutom. U anketi, koja je sprovedena između marta i maja, učestvovalo je 74 centralnih banaka iz celog sveta.
Ovo istraživanje je posebno značajno jer pokazuje da je želja za smanjenjem dolarskih alokacija postala dominantna u odnosu na nameru za povećanjem. Ovaj trend se dešava u kontekstu geopolitičkih tenzija, uključujući ratove na Bliskom istoku, koji su delimično izazvani američkom spoljnom politikom. Pored toga, američki predsednik Donald Tramp nastavlja da sprovodi tarife i naglašava sve nepredvidiviju spoljnopolitičku agendu SAD.
Istraživanje je pokazalo da se globalno tržište udaljava od dolara, proces koji se često naziva „dedolarizacija“. Ovaj termin obuhvata smanjenje korišćenja američke valute u međunarodnoj trgovini i finansijskim transakcijama, što dovodi do opadanja potražnje za dolarom i njegovom vrednošću. Udeo američkih dolara u deviznim rezervama centralnih banaka opao je na najniži nivo u poslednjih 20 godina, prema analizi JPMorgan-a.
U izveštaju OMFIF-a se navodi da je geopolitička situacija preuzela primat nad unutrašnjim političkim faktorima u SAD kada je reč o investicijama u dolar. To je rezultat percepcije da SAD povećavaju geopolitički rizik. Ipak, uprkos ovim promenama, dolar i dalje ostaje dominantna valuta u portfolijima centralnih banaka, a očekuje se da će to trajati i u doglednoj budućnosti. Prema rečima Andree Koree, šefa istraživanja OMFIF-a, dolar je zadržao udeo od oko 58% u portfolijima centralnih banaka tokom poslednjih pet godina.
Postepena dedolarizacija dovodi do sve većeg interesovanja za druge valute poput evra i juana. Gotovo sve centralne banke koje su učestvovale u istraživanju smatraju da juan pruža mogućnost diverzifikacije, dok je dve trećine ispitanika izjavilo da je evro sada atraktivniji za korišćenje u globalnoj trgovini u poređenju sa 43% prošle godine.
Pored toga, 29% ispitanika je izrazilo nameru da poveća svoja ulaganja u dolar na duži rok, što je porast u odnosu na 22% prošle godine. Ovi podaci ukazuju na to da iako postoji interes za smanjenje dolarskih rezervi, neke centralne banke i dalje vide dolar kao bitan deo svojih investicionih portfolija.
U međuvremenu, međunarodni dug denominiran u evrima dostigao je rekordne nivoe 2025. godine, a evro je postao vodeća valuta u zelenim obveznicama, prema rečima Karstena Štroborn, generalnog direktora tržišta u nemačkoj centralnoj banci. Ove promene u globalnom finansijskom pejzažu mogu imati dugoročne posledice na vrednost dolara i njegovu upotrebu u međunarodnim transakcijama.
U svetlu ovih informacija, jasno je da se svet suočava sa značajnim promenama u strukturi globalnog finansijskog sistema. Dok centralne banke nastavljaju da preispituju svoje strategije vezane za dolarske rezerve, može se očekivati da će se trendovi dedolarizacije nastaviti, potencijalno menjajući dinamiku globalne ekonomije u narednim godinama.
