U pojedinim zemljama Evrope, kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Portugal, Island, Švedska, Francuska, Španija i Poljska, raste trend skraćenja radnog vremena. Prema podacima Evrostata, prosečna radna nedelja u Evropskoj uniji u 2025. godini iznosila je 35,9 sati. Ova tema postaje sve aktuelnija i u Srbiji, gde stručnjaci razmatraju prednosti i mane smanjenja radnog vremena uz zadržavanje istih plata.
Goran Pećanac, doktor ekonomskih nauka iz Sindikata Radnika Srbije, ističe da je skraćenje radnog vremena već dugo tema među poslodavcima i zaposlenima. Mnoge zemlje su smanjile radnu nedelju na četiri radna dana, što je dovelo do povećane produktivnosti, smanjenja bolovanja i stresa kod zaposlenih. „Kompanije koje nude kraće radno vreme su mnogo konkurentnije i lakše privlače nove zaposlene“, objašnjava Pećanac.
On smatra da bi skraćenje radnog vremena u Srbiji moglo dovesti do veće produktivnosti i boljih rezultata. Zaposleni bi imali više vremena za porodične, kulturne i obrazovne aktivnosti, što bi doprinelo boljem balansu između posla i privatnog života. Ovakva promena, smatra Pećanac, može smanjiti nivo stresa i poboljšati kvalitet života.
Međutim, Unija poslodavaca Srbije naglašava da je uvođenje skraćenog radnog vremena bez smanjenja plata pitanje koje zahteva pažljive analize. „Ovakva rešenja se ne mogu posmatrati izolovano od produktivnosti, strukture privrede i ukupne ekonomske održivosti poslovanja. Sada je prerano za generalno skraćenje radnog vremena bez pouzdanih domaćih istraživanja“, kažu iz Unije poslodavaca.
Oni dodaju da skraćenje radnog vremena može teoretski dovesti do veće fokusiranosti i zadovoljstva zaposlenih, ali da to zavisi od delatnosti, nivoa automatizacije i organizacije posla. U sektorima koji zahtevaju kontinuirani rad, efekti mogu biti neutralni ili negativni ako se organizacija rada ne prilagodi.
Profesor Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu objašnjava da je skraćenje radnog vremena uz zadržavanje iste zarade teoretski moguće, ali pod određenim uslovima. „Da bi zaposleni radili manje, produktivnost mora rasti brže od troškova rada“, navodi on. U delatnostima zasnovanim na znanju, smanjenje radnog vremena može doneti veće zadovoljstvo i bolju produktivnost, dok u industrijama koje zahtevaju kontinuirani rad može povećati troškove poslodavaca.
Psihološkinja Radmila Vulić Bojović ukazuje na to da radno vreme od osam sati prestaje da bude realnost i postaje izvor stresa. „Daleko bi veća produktivnost bila ukoliko bi radno vreme bilo kraće, a zaposleni imali više vremena za odmor i aktivnosti van posla“, objašnjava ona.
Milica Jeremić, takođe psihološkinja, dodaje da zaposleni postaju manje produktivni nakon četiri do pet sati rada, što dovodi do stresa i anksioznosti. „Organizam često reaguje stresogeno, što može dovesti do depersonalizacije i gubitka kontrole nad sopstvenim životom“, napominje Jeremić.
U Poljskoj se trenutno sprovodi pilot-projekat skraćenja radnog vremena, sa ciljem da se radna nedelja smanji sa 39 na 35 sati bez smanjenja plata. Zaposleni imaju opciju da biraju između kraćeg radnog dana, produženog vikenda ili dodatnih dana godišnjeg odmora.
Sve u svemu, skraćenje radnog vremena uz zadržavanje iste zarade predstavlja izazov koji zahteva sveobuhvatne analize i prilagođavanje tržištu rada u Srbiji. Stručnjaci se slažu da bi ovakav korak mogao doneti brojne prednosti, ali i rizike, te je važno pažljivo pristupiti ovoj temi.
